Борац – Викингур – посјед и друга лопта промијенили утакмицу

Пише: Слободан СТАРЧЕВИЋ, фудбалски тренер

Ако је у првом полувремену Викингур имао више теренске иницијативе, контролисао друге лопте и преко бокова, посебно десне стране, често долазио у посљедњу трећину Борца, друго полувријеме понудило је потпуно другачију слику.

Борац је изашао са много више енергије, али кључ није био само у већем интензитету. Кључ је био у Посједу лопте.

Од првих минута наставка Борац је подигао већи број играча према голу Викингура. У двије одличне акције Јуричић и Хреља долазе у добре позиције за завршницу, али су били мало непрецизни. Већ тада се видјело да Борац више не жели само чекати транзицију, него организованим нападом преузети контролу утакмице.

Наравно, такав приступ донио је и одређени ризик. У 51. минуту након изгубљене лопте Вíкингур излази у транзицију, а Мајерс је приморан тактичким прекршајем зауставити опасан напад. Био је то сигнал колико је уз већи број играча испред лопте важна квалитетна заштита напада.

Само неколико минута касније стигла је награда за Борчеву иницијативу. Хирош у 54. минуту одличним вертикалним вођењем напада простор испред посљедње линије и изнуђује прекршај на самој ивици казненог простора. Херрера из слободног ударца снажно шутира, пробија голмана и погађа за 1:1.

Од тог тренутка утакмица је практично промијенила власника.

Борац је успоставио посјед лопте, али још важније – преузео је готово потпуну контролу друге лопте.

Управо је то била највећа разлика у односу на прво полувријеме. Викингур више није могао након дуела и одбијених лопти обнављати своје нападе, нити је по освајању лопте успијевао развити транзицију. Борац је освајао другу лопту, поново успостављао Посјед и враћао напад према голу гостију.

Настао је врло јасан ланац:

Посјед лопте → контрола друге лопте → поновни напад → онемогућена транзиција Викингура =контрола утакмице.

Колико је Борац био успјешан у томе најбоље говори чињеница да је Викингур тек у 79. минуту поново озбиљније запријетио, и то након корнера када је лопта прошла мало изнад пречке.

И онда, за крај, готово идеална потврда свега што Борац жели имати у својој игри.

Када се Викингур морао отворити и кренути према напријед, Борац је након освојене лопте одиграо одличну транзицију. Каролина је правовремено препознао простор и асистирао, а Ђајић својим кретањем напао дубину и голом завршио акцију.

Тако је утакмица завршена управо оним оружјем којим је Борац био толико опасан и у Рејкјавику:

Освојена лопта → брзо препознавање простора → вертикалност → Ђајић = ГОЛ.

Можда је зато друго полувријеме најбољи показатељ комплетне игре Борца у овом двомечу.

У првом полувремену покушавао је контролисати Викингур без лопте.

У другом га је много успјешније контролисао – лоптом.

А када се простор коначно отворио, утакмицу је завршио – транзицијом.

ФОТО: фејсбук