Улога Манојла Миловановића у суђењу Ратку Младићу

Пише: Српскопитање

Генерал Манојло Миловановић (ратни начелник Главног штаба Војске Републике Српске и десна рука Ратка Младића) имао је потпуно другачију улогу у Хагу у односу на Крстића. Он није признао геноцид нити је директно кривио Младића за масовне егзекуције, али је његово сведочење било процесно кључно за тужилаштво.

Миловановић је у Хаг дошао на основу обавезујућег налога суда (субпоене), а његово учешће у процесима против Младића и Караџића обележило је неколико преломних тачака:

1. Потврда аутентичности Младићевих ратних дневника.

То је његов највећи допринос тужилаштву. Када је српска БИА запленила 18 Младићевих личних ратних бележница у Београду, одбрана је покушала да оспори њихов садржај. Међутим, генерал Миловановић је као човек који је провео цео рат са Младићем званично прегледао рукопис и потврдио суду да је то дефинитивно Младићев лични рукопис. Тиме су дневници постали необорив доказ на суђењу.

2. Сведочење о односу „два тела, једна душа“.

Миловановић је свој извештај пред судом отворио речима да су он и Младић током рата били „два тела, једна душа“.Описао је Младића као официра са „неизмерном енергијом“ и цитирао метафору: „Младић је велики орао са голубијим срцем“.Ипак, потврдио је да је Младић имао апсолутну команду над војском и да је доносио све кључне одлуке на терену.

3. Откриће Младићевог раног упозорења на геноцид.

Миловановић је у судници открио и из записника прочитао Младићеве речи са седнице Скупштине РС од 12. маја 1992. године.Тада је политичко руководство Срба (Караџић) прокламовао циљ о „потпуном раздвајању народа у БиХ“. Миловановић је посведочио да је Младић тада узео реч и упозорио посланике: „Људи, то што ви тражите… то би био геноцид. Ми не можемо имати решето да просејемо само Србе, а да остали оду. Ја не знам како ће господин Караџић то објаснити свету.“Ово сведочење је у јавности коришћено двојако: Младићева одбрана га је користила да докаже да он на почетку није желео злочине, док га је тужилаштво искористило да докаже да је војни врх био свестан последица свог деловања.

4. Проглашавање Директиве 7 „незаконитом“.

Миловановић је пред судом уздрмао одбрану када је анализирао чувену Директиву 7 (коју је потписао Радован Караџић). Та директива је налагала војсци да у Сребреници и Жепи „створи неподношљиве услове потпуне несигурности, без наде за даљи опстанак и живот цивилног становништва“. Миловановић је као војни стратег отворено рекао у судници: „Ово наређење је незаконито.“ Ипак, кривицу за ту наредбу је пребацио искључиво на политички врх и Радована Караџића, тврдећи да је војска ту била само извршилац.

Манојло Миловановић је преминуо у Бањалуци у октобру 2019. године. До краја живота је тврдио да он лично није издао Младића и да је само говорио војничку истину пред судом, али су његове потврде о дневницима и командном ланцу у Хагу у пракси нанеле огроман ударац Младићевој одбрани.

Извор: фејсбук страница Православни манастири и цркве

ФОТО: фејсбук