Кад „објективни“ муслимани туже
Покушај да се православној цркви и посланицима одузме право на став
Пише: Илија Смиљанић
Подношење кривичних пријава Основном државном тужилаштву у Рожајама против митрополита будимљанско-никшићког Методија и народног посланика Милана Кнежевића представља нови чин у већ виђеном сценарију притиска на српски народ, његове политичке представнике и Српску православну цркву. Под маском грађанског дјеловања и позивања на закон, група невладиних организација, како преноси ИН4С и други медији, претежно муслиманских организација са јасним националним предзнаком покушава да уведе праксу пресуђивања српским вјерским лицима и политичарима за сваку изговорену ријеч која одудара од једностраног, наметнутог наратива о ратним збивањима деведесетих.
СЕЛЕКТИВНА ПРАВДА И УКИДАЊЕ СЛОБОДЕ МИШЉЕЊА
Када митрополит врши помен генералу Ратку Младићу и говори о одликама српских ратника и војсковођа, он поступа у складу са својом свештеничком дужношћу и духовном традицијом свога народа. Слично томе, када народни посланик изражава политички и емотивни став према личностима из српске историје, он користи своје елементарно право на слободу говора. Међутим, за поједине структуре сваки српски помен и свако истицање српских националних осјећања представљају повод за узбуну и позив на институционални прогон. Истовремено, сличне организације систематски ћуте када се вријеђају српске жртве, руше српски споменици или промовишу фигуре из супротстављених табора, чиме показују да њихов циљ није правна једнакост, већ селективна примјена закона.
ПИТАЊЕ ТРАНСПАРЕНТНОСТИ И СТРАНОГ УТИЦАЈА
Управо због тога, у складу са важећим законима, надлежни органи дужни су да детаљно испитају и утврде тачна имена свих појединаца који стоје иза ових такозваних невладиних организација. Јавност у Црној Гори и сав српски народ, има право да зна ко их тачно финансира, из којих страних центара моћи пристиже њихов новац и да ли ове структуре раде по налозима и за интерес страних служби, било да је ријеч о турским, иранским, саудијским или другим регионалним центрима утицаја. Недопустиво је да се иза паравана грађанског сектора крију нејасни токови новца и агенде које подривају унутрашњи склад државе, док се истовремено домаћим вјерским и политичким представницима покушава ускратити основно право на ријеч.
ОДБРАНА ПРАВА НА СОПСТВЕНО ПАМЋЕЊЕ
Државни органи Црне Горе не смију постати сервис за испуњавање политичких захтјева оних који би да аутохтоном српском народу одузму право на сопствени поглед на прошлост. Ниједан суд нити тужилаштво не могу одредити како ће један народ тумачити своју историју, кога ће памтити као браниоца и за кога ће се молити у својим храмовима. Покушај да се кроз члан одређеног Кривичног законика забрани изношење српског става само потврђује дубоко неразумијевање слободе вјероисповијести и слободе изражавања. Институције морају јасно одбити овакве иницијативе, јер прихватање овакве праксе води ка потпуном гушењу демократског дијалога и претварању правосуђа у инструмент за ућуткивање српског народа у Црној Гори.
ФОТО: Српска Телевизија
