Рушење капеле Свете Тројице на Газиводама
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Интензивно рушење српских кућа, викендица и других објеката на подручју Газивода, према информацијама са терена, траје већ недјељама.
Данас је на реду и капела, односно сала Свете Тројице у Резалама – објекат који су мјештани сами градили и у којем се готово двије деценије окупљају за сеоску славу.
Тешка механизација немилосрдно руши оно што су Срби овдје стварали својим рукама.
И све се то, како се види, ради под плаштом савремене бирократије и административних процедура.
Али за човјека који гледа како му нестаје кућа, викендица или мјесто окупљања, то није „административна процедура“. То је нестајање његовог трага са простора на којем је живио његов народ.
Ово све више поприма обрисе бруталног етничког чишћења – не нужно прогоном преко границе, већ систематским уклањањем имовине, објеката, мјеста окупљања и материјалних трагова вишевјековног постојања Срба.
Узурпација имовине је просто упакована у савремену бирократију самопроглашених институција у Приштини.
Иронија историје је у томе што се данас, у времену декларативне заштите људских права и мањинских заједница, пред очима јавности уништавају објекти које су Срби деценијама градили и користили.
Овако нешто, како данас гледамо на Газиводама, није рађено ни под Турцима.
Србима се поново показује да оно што су градили, што су остављали својој дјеци и што су сматрали својим домом – може преко ноћи постати „проблем“ који треба уклонити.
А када нестану куће, викендице, сале, мјеста окупљања и други трагови живота, онда се једнога дана може рећи:
„Срба овдје никада није ни било.“
Зато ово није само питање једне капеле.
Ово је питање права једног народа да постоји, живи и остави траг на простору на којем је вијековима живио.
ФОТО: фејсбук
