Цијепање српске заставе – Европска унија против Србије
Пише: Дане ИВАНОВИЋ
Није толики проблем што ЕУ подржава Вучића — много је већи проблем што и студенти своју будућност виде у истој тој ЕУ.
Тако смо, у суштини, добили три проевропске стране у једном све више фиктивном сукобу: власт, добар део опозиције и студентски покрет. Свађају се око тога ко ће управљати Србијом, али се готово нико не усуђује да постави питање куда Србија уопште треба да иде.
Да су пленуми од почетка заузели јасну, недвосмислену националну позицију — да је Младић за њих српски херој, да Србија неће беспоговорно слушати Брисел и да питање Косова и Метохије мора бити постављено као питање окупације дела државне територије — уверен сам да би данас имали далеко већу народну подршку и били много ближи власти.
Овако су остали стидљиви и снисходљиви према ЕУ. А управо ту политику, само на свој начин, годинама води и Вучић. Зато се поставља једноставно питање: где је онда суштинска разлика?
Ако су и једнима и другима европске интеграције стратешки правац, а разликују се пре свега око тога ко треба да води државу, онда чак ни нека будућа велика „европска коалиција“ СНС-а и дела садашњег студентско-опозиционог блока више не делује као политичка фантастика.
Србији је потребна стварна алтернатива: суверенистичка политика, много ближа Русији и другим државама које не условљавају Србију одрицањем од Косова и Метохије, а не још једно препакивање истог европског курса.
А шта ће се догодити на украјинском фронту и да ли ће Русија стићи до Одесе — то тек треба да видимо. Али ако се однос снага у Европи драматично промени, мењаће се и политичке карте на Балкану.
Србији не треба избор између три нијансе исте политике. Србији треба стварни избор.
ФОТО: фејсбук
