Јајце, АВНОЈ и водопад

Пише: Српскопитање

У згради соколане у Јајцу, где је одржано заседање АВНОЈ-а, усташе су на најгнусније начине побиле део од 3.000 Срба страдалих у том граду…

У згради соколане у Јајцу усташе су 1941. на најгнусније начине побиле део од 3.000 Срба страдалих у том граду. У истој згради касније је одржано „историјско“ заседање АВНОЈ-а. Плоча која до данас на тој згради стоји помиње само АВНОЈ, али не и злочине усташа.

Но, нешто треба рећи и о Јајцу као симболу. У згради соколане, коју је 1930-их за све народе из тог краја Босне и Херцеговине пројектовао велики београдски архитекта Момир Коруновић, од 1941. стационирале су се усташе. И баш у подруму соколане, извршени су неки од најстрашнијих злочина над Србима у граду Јајцу.

Силовања, премлаћивања, физичка тортура налик на ону из инквизиције, и коначно, смрт под ножем. У ту зграду већ идуће године улазе партизани и, откривши трагове злочина, чак и оруђа којим су несрећни људи данима мучени, бивају паралисани од страха. После десетак дана, нападнути од Немаца, повлаче се, а део соколане пале. Али, 1943. се поново враћају и соколана, коју партизани сада обнављају, добија „историјски“ значај: у њој се одржава Друго заседање Авноја. И све оне фотографије, мање или више познате, настале приликом тог догађаја, начињене су у соколани.

После рата започиње обнова старог Соколског дома и промена његове намене у музеј револуције. Званично, то постаје Дом Авноја, који касније мења назив. Њега сада пројектује и уређује загребачки архитекта Емил Вичић, и можда у тој промени улоге Београд- Загреб нема претеране симболике. Али, у нечем другом засигурно има.

На десетогодишњицу „историјског“ догађаја, на некадашњој соколани постављена је табла са следећим латиничним натписом:

„Представници свих народа Југославије донијели су на Другом засиједању Антифашистичког вијећа Народног ослобођења Југославије, одржаном у овој згради 29. и 30. новембра 1943 г., основне одлуке о стварању Демократске Федеративне Југославије, као д‌јела опште народне ослободилачке и револуционарне борбе“.

И натпис и писмо карактеристични су за дух времена у којем је плоча постављена, али је више него упадљиво да се о ономе што се у истој згради, само ниво ниже, десило 1941, ни тада, ни касније, није казала ни реч. По цену изградње Јајца као симбола братства и јединства, морала је да буде потиснута истина о геноциду над Србима у Јајцу (и широм НДХ). И то је постало неписано правило за читаву Југославију.

Колико нас данас, после деценија лоботомије, има свест да је Јајце један од најстрадалнијих српских градова у БиХ, а не само симбол Авноја? И може ли у нашој свести 3.000 убијених Срба у само једном срезу да заживи као нешто више од статистике? Да ли је више икоме познато да је православна црква у Јајцу била 1941. претворена у затвор, а затим постала место мучења и одвођења Срба на стратишта? Па онда 1995. запаљена и срушена, да, након протеривања локалних Срба, буде завршено оно што није у Другом светском рату…

Извор: фејсбук страница занимљива историја и географија

ФОТО: фејсбук