Село Ислам Грчки код Бенковца, Равни Котари, Далмација
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
У позадини се виде рушевине некадашње основне школе…
На травнатој ледини видимо дјечицу у игри. Дошли су у посјету родном мјесту својих родитеља и ђедова. Њихови покрети су лаки, осмијеси невини, а лопта путује по мекој трави као симбол живота који се наставља. То је права слика мира и дјечије безбрижности.
Али, само мало даље, изнад њихових глава, поглед пада на оно што лежи у позадини. Камени зидови који су некада били тврђава знања – рушевине основне школе. Ти прозори, сада празни погледи у прошлост, памте грају дјеце која су овдје расла, учила и маштала. Ти зидови су свједоци времена којег више нема, времена које је оставило дубоке трагове у души сваког Крајишника.
Ова фотографија је више од једног тренутка. То је тиха прича о контрасту. О жилавости живота који се увијек пробија, чак и кроз рушевине. Сваки шут лопте је одјек сјећања на све генерације које су потекле са овог прага, на наше претке који су овдје градили своје снове и чували своју вјеру.
Зато, док гледамо ову фотографију, не видимо само игру. Видимо рањену Крајину која не заборавља своје корјене, Крајину која упркос свему, тихим али сигурним корацима, корача ка сутрашњици, носећи у себи и тугу прошлости и наду за будућност…
ФОТО: фејсбук
