Годишњица масакра војника ЈНА на Коранском мосту у Карловцу, Кордун

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

На данашњи дан 1991. године хрватске сепаратистичке милитантне формације извршиле су злочин над војницима ЈНА српске националности на Коранском мосту у Карловцу. За мучко убијање припадника регуларне државне војске одговорност је преузео  Михајло Храстов, припадник паравојне јединице под називом „Громови“ који је убрзо постао “икона бранитеља” и симбол “домовинског рата”, а сам мост на којем је извршен масакр добио је назив јединице којој је  Храстов припадао.

Од 17 заробљених војника српске националности, које су хрватске снаге пјешке довеле на Корански мост, убијено је њих 13, при чему неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају.

Tројица војника су се спасила скоком са моста, међу њима и један са тешким повредама, док се четврти у току ноћи, такође тешко повријеђен, извукао испод мртвих сабораца.

Припадници новоформираног МУП-а и „Збора Народне Гарде“ Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунског села Крњак, спроведена је пјешке преко Коранског моста.

Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и над њима започела крвави пир.

За овај злочин у мају 1992. године почео је кривични прогон Михајла Храстова који је окончан у мају 2015. године пресудом Врховног суда Хрватске на четири године затвора због кривичног дјела ратног злочина – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

“Хрватско правосуђе се у те 23 године прославило са укупно седам пресуда истом човјеку за исто кривично дјело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и хероја”.

Иако изведени докази указују да су у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовала најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, надлежно тужилаштво се још не оглашава о питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце.

Ријеч је о једном од првих ратних злочина у рату 90-тих година прошлог вијека над припадницима ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још увијек била и СР Хрватска.

“Изречена казна се тумачи и као награда убици Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, признајући да их је сам побио и то у исконструисаној нужној одбрани, у коју му нису на крају повјеровали ни Врховни, ни Уставни суд његове државе”.

У априлу 2016. године осуђени ратни злочинац Храстов је отишао на дослужење остатка изречене казне, са које је, након што је одслужио двије године и 10 мјесеци затвора, пуштен на условни отпуст.

Хрватска држава је за гријех свог бившег специјалца Михајла Храстова за злочин на Коранском мосту породицама ликвидираних жртава на име накнаде штете, по правоснажним пресудама парничног суда, исплатила укупно око 1,6 милиона евра, док су поступци за преживјеле жртве још у току.

Упркос осуђујућој пресуди за ратни злочин изреченој од домаћих судова, Храстов је у Хрватској постао “икона бранитеља и симбол домовинског рата”, који је након 30 година од злочина добио и свој мурал у граду у којем је злочин починио.

Истовремено је и мост на којем је злочин почињен, одлуком карловачког Градског вијећа, добио име по специјалној јединици полиције “Гром”, чији је припадник био и осуђени ратни злочинац Михајло Храстов.

ФОТО: фејсбук