Бошњаци немају никакво укорјењење у средњовјековној Босни

Извор: СРНА

Професор Ненад Кецмановић оцијенио је да Бошњаци немају баш никакво укорјењење у средњовјековној Босни, која је била хришћанска земља до османског освајања, наводећи да је ислам убједљивији аргумент бошњачког идентитета, у којем се вјера окупатора примила боље него игдје.

У ауторском тексту за „Политику“ Кецмановић је навео да у средњовјековној краљевини Босни Бошњака није било, јер нису ни постојали, али да се упркос томе инсистира на континуитету са тадашњом босанском државношћу.

Он је подсјетио да је 2001. године у Доњем Каменграду код Санског Моста подигнут споменик османском султану Мехмеду Другом Фатиху, који је освојио Босну и погубио посљедњег босанског краља Стјепана Томашевића.

Кецмановић је указао на парадокс да се не подиже споменик Стјепану Томашевићу, који је као суверен бранио средњовјековну босанску државу, већ Мехмеду Другом Фатиху и његовим јаничарима, који су је освојили.

Према његовом ријечима, то би било као када би Американци подигли споменик јапанским камиказама које су бомбардовале америчку луку Перл Харбур у Другом свјетском рату или Руси да подигну споменик нацистима изгинулим под Стаљинградом.

Кецмановић је подсјетио на актуелне напете односе Турске и Израела, али и на сусрете Милорада Додика са израелским премијером Бењамином Нетањахуом и руским предсједником Владимиром Путином, као и контакте Жељке Цвијановић са америчким предсједником Доналдом Трампом.

Он је додао да се, док једни траже савезнике у Вашингтону, Москви и Јерусалиму, „комшије“ окрећу насљеђу султана Мехмеда Другог Фатиха у Санском Мосту.

Кецмановић је указао да је „богумилску етногенезу“ осмислио некадашњи хабзбуршки гувернер у БиХ Бењамин Калај како би створио посебну босанску нацију, те истакао да та теза нема научну основу и да Бошњаци не походе Радимљу у Херцеговини како би се клањали стећцима као својој националној баштини, нити су подигли споменик неком дијаку Цркве босанске.

Он је навео да турски војници погинули током османског освајања Босне на мјесту споменика код Санског Моста нису представљени као окупатори, већ као шехиди, односно борци за ширење ислама.

– Бошњаци немају баш никакво укорјењење у средњовјековној Босни – истакао је Кецмановић, додајући да је средњовјековна Босна била хришћанска земља до османског освајања, а да након тога више није било суверене босанске државе.

Он је навео да би се једино позивањем на српско-православно поријекло могло говорити о коријенима у средњовјековној Босни, али да би се тиме релативизовао посебан бошњачки идентитет који се гради на несрпству и антисрпству.

Кецмановић пише и о бошњачкој „чежњи за новим окупатором“ који би Србе и Хрвате утјерао у јединствену неоколонијалну БиХ.

Осврћући се на изјаве у Израелу предсједника Милорада Додика о исламу и тероризму, Кецмановић је указао да Додика Бошњаци оптужују за расистичке тезе, али и додао да „нити су Арапи посебна раса, нити су сви муслимани терористи“, мада су, како је навео, „у данашње вријеме терористи махом муслимани“.

Кецмановић је упитао зар нису скандалозне ратне и послијератне везе бошњачког руководства са исламским свијетом и муџахединима.

Указао је на бошњачке генерале Расима Делића и Сакиба Махмуљина и њихову захвалност муџахединима за допринос „јачању ислама у Босни“, као и на то да је Алија Изетбеговић заговарао „реисламизацију муслимана и исламизацију осталих“ и формирање „шеријатске државе“.

Кецмановић је навео да су за Изетбеговићем потрчали Бошњаци или Босанци, потом и муџахедини, а услиједили су Бочиња, Погорелица, Маоча, везе Алије са Осамом бин Ладеном и контакти Зукана Хелеза са иранским генералима.

ФОТО: Танјуг/Јадранка ИЛИЋ