Ко заправо хапси у Србији?

Паровић тврди да је све Вучићева представа док Студентска листа чека преузимање власти

Пише: Јадранка СПРЕМО КОВАЧЕВИЋ

Србија ових дана живи у правном и политичком вакууму какав се ријетко виђа. Избори су завршени, побједник је познат, али док јавност с невјерицом прати свакодневне вијести о привођењима полицијских руководилаца, функционера и банкара, поставља се кључно питање:

Ко заправо стоји иза ових хапшења?

На папиру, ситуација је потпуно јасна. Иако је Студентска листа однијела побједу на изборима 25. октобра, нови сазив Скупштине још није конституисан, нити је изабрана нова влада. Министарства, полиција, тужилаштво и безбједносне службе формално су и даље у рукама истих оних кадрова који су годинама чинили окосницу старог система.

Управо на ту чињеницу прстом упире др Мирослав Паровић.

Његова порука је директна и без увијања: данас не хапси Студентска листа, већ хапси одлазећи режим Александра Вучића, и све што гледамо је пажљиво режирана представа. Према Паровићевом виђењу, стари систем у посљедњим данима на власти покушава фингирати обрачун с корупцијом, жртвовати појединце и замести праве трагове прије него што нови људи уопште уђу у институције и отворе архиве.

Међутим, у јавности постоје и потпуно супротна тумачења овог таласа привођења. Док бивши предсједник Александар Вучић одбацује било какву везу с хапшењима и цијели процес назива „револуционарним терором“ побједника избора, правни стручњаци и сами представници тужилаштва нуде треће објашњење.

Врховна тужитељка Загорка Доловац поручује да су тек сада нестале дугогодишње политичке опструкције, док аналитичари оцјењују да је сама побједа Студентске листе изазвала ланчану реакцију, страх унутар институција је нестао, а људи у полицији и тужилаштву почели су отварати ладице које су годинама биле закључане.

Гдје је права истина, показат ће дани одмах након 17. новембра и конституисања нове власти. До тада, грађанима остаје да посматрају овај невиђени прелазни период у којем се стари систем формално још није повукао, нови још није ни сјео у фотеље, а лисице на рукама шкљоцају гласније него икада. Једно је сигурно, када се свјетла ове постизборне позорнице угасе, врло брзо ће се видјети да ли је ово био почетак стварне правде или само посљедњи чин велике политичке представе.

А када се загребе испод саме површине и погледа списак више од 90 приведених у протекле двије седмице, слика постаје још драматичнија. На мети се нису нашли тек ситни службеници, већ сами ступови досадашњег безбједносног, финансијског и локалног апарата од начелника Управе криминалистичке полиције Марка Кричка и команданта САЈ-а Игора Жмирића, па све до власника Алта банке Давора Мацуре, осумњиченог за извлачење стотина милиона еура из трезора прије гашења банке.

Управо у том списку имена крије се права позадина овог потреса, која се у јавности тумачи кроз три кључна процеса:

Обрачун струја унутар самог апарата. Хапшење двадесетак високих полицијских руководилаца и команданата елитних јединица показује да у полицији и безбједносним структурама већ траје отворени рат различитих струја. Дио кадрова који су годинама били скрајнути сада користи пад старе власти да би се обрачунао с дојучерашњим недодирљивим шефовима и тако себи обезбиједио позицију у новом систему.

Паника и спашавање властите коже.

У тужилаштвима и судовима, гдје су годинама хиљаде предмета стајале закључане у ладицама, одједном је настала трка ко ће прије доказати да „ради по закону“. Тужиоци који су деценију ћутали сада масовно отварају старе истраге, од злостављања студената на протестима до изборних манипулација, покушавајући да се оперу прије него што нова већина покрене најављену лустрацију и преиспитивање рада правосуђа.

Контролисана штета прије отварања архива.

С друге стране, управо то што акције воде кадрови који су још увијек формално под контролом старог система отвара простор за сумњу коју износи Паровић. Критичари упозоравају да се изношењем папирне документације пред камерама и жртвовањем појединих директора и банкара заправо купује вријеме како би се сакрили дигитални трагови и заштитили они са самог врха пирамиде моћи.

Зато ова хапшења нису ни пука случајност, ни знак да је правда преко ноћи побиједила.

То је судар уплашених институција које мијењају страну и одлазећег система који покушава да контролише властити распад. Прави тест за Србију неће бити број приведених у новембру пред телевизијским камерама, већ одговор на питање које тек долази:

хоће ли оптужнице заиста стићи до самог врха и завршити правоснажним пресудама, или ће све остати на великој постизборној димној завјеси.

Став самог Александра Вучића.

Бивши предсједник у својим наступима одбацује Паровићеву тезу да он стоји иза привођења, називајући актуелна хапшења „револуционарним терором“ и оптужујући побједнике избора да преко својих људи у правосуђу и полицији врше одмазду.

Укратко,

Паровићева изјава одражава дубоко неповјерење дијела јавности према институцијама које су годинама биле под контролом једне странке, док ће се стварна природа ових процеса, да ли је ријеч о почетку независног рада правосуђа или о покушају старог система да контролише штету, видјети тек по квалитету оптужница и судским епилозима након формирања нове владе.

ФОТО: фејсбук