Србија не може себи да приушти нову револуцију, власт мора да преузме одговорност

Историчар Чедомир Антић оценио је да је изборна победа Студентске листе донела Србији потпуно нову политичку ситуацију, али да се изборни резултат не може користити као оправдање за револуционарне обрачуне, преузимање институција и заобилажење закона

Пише: Владимир ВУКОВИЋ/Политика

Историчар и професор Чедомир Антић изјавио је да Србија после изборне победе Студентске листе улази у политички период у којем ће најважније питање бити да ли ће нова већина поштовати институције и законе или ће покушати да изборни резултат претвори у револуционарни обрачун са претходном влашћу и политичким неистомишљеницима. Он је упозорио да Србија нема ни економских, ни демографских, ни политичких могућности да поднесе још једну револуцију и да би последице таквог приступа биле далеко теже од евентуалне користи.

Гостујући у емисији „Дан на дан” на Првој телевизији, коју води Катарина Корша, Антић је оценио да је, упркос бројним спорним околностима политичке кризе и изборне кампање, најважније то што је промена власти остварена на изборима, а не насилним путем.

„У овом тренутку ми смо после две године кризе добили на изборима нову владу. То је најбоље што је могло да нам се деси са овим исходом. Алтернатива је била да са блокадом универзитета почне блокада целе земље, па да се промени власт без избора, а алтернатива је била да са оним насилним блокадама дође до грађанских сукоба и да се промени власт без избора, уз помоћ вероватно са Запада”, рекао је Антић.

Он је указао да су избори донели преседан у историји српског вишестраначја, јер је политичка организација која раније није учествовала у изборним циклусима освојила апсолутну већину, и то у конкуренцији са дотадашњом влашћу.

„Први пут у историји нашег вишестраначја, ја ћу рећи не од деведесете него од много раније, једна нова снага је добила апсолутну већину на изборима. А притом је постојала нека власт која је пре тога ишла на изборе”, навео је историчар.

Нема револуције после признатих избора

Антић сматра да је једна од највећих опасности у покушају да се изборна победа представи као револуционарни преокрет који новим политичким актерима даје право да поступају изван постојећег институционалног и правног поретка.

Подсетио је да је Србија током протеклих осам деценија прошла кроз више политичких ломова, од комунистичког преузимања власти 1944. године, преко периода Слободана Милошевића, до промена 5. октобра 2000. године, и оценио да таква искуства не смеју постати образац за сваку наредну смену власти.

„Да ли је могуће да не схватају да ми не можемо сваки пут кад променимо власт, па било то после 14 година, да имамо револуцију? Посебно ако смо ишли на изборе. Избори, посебно избори који су признати, који су несумњиви, где је процес завршен много пре него што се завршио, рецимо, 2022. са оним поновљеним изборима и тако даље. Не можете да кажете сад правимо револуцију”, нагласио је Антић.

На питање водитељке Катарине Корше како препознати тренутак у којем револуција престаје да буде борба за правду и слободу и постаје борба за политички плен, Антић је одговорио да револуционарни процеси по својој природи подразумевају разарање постојећег поретка.

„Револуција никада није борба само за правду и слободу. Револуција је разарање свега постојећег и стварање новога света на пепелу. И ми, с обзиром на наше искуство, наш међународни положај и све датости које имамо, с обзиром на број младих који је јако мали у нашој држави и све мање ће их бити, не можемо себи да приуштимо револуцију јер нам она не би донела ништа добро”, упозорио је професор.

Према његовим речима, историјско искуство Француске револуције не може се механички примењивати на савремену Србију, јер би у данашњим околностима штета од таквог процеса била много већа од могуће користи.

Он је поставио питање због чега представници нове већине инсистирају на хитним кадровским и институционалним променама уколико располажу парламентарном снагом која им омогућава да неопходна решења спроведу законским путем.

„Шта фали, причекајте пар месеци па промените закон. Имате већину малтене да мењате Устав, мало вам фали. Зашто мора сад то да се уради?”, упитао је Антић.

Пленуми не могу бити изнад Народне скупштине

Посебну пажњу посветио је улози студентских пленума у политичком систему, оцењујући да је недопустиво да неформална тела преузму улогу институција које су предвиђене Уставом и законима.

Антић је довео у питање сам начин политичког организовања Студентске листе, указујући на противречност између њеног назива, састава изборне листе и утицаја који се приписује студентским пленумима.

„Та нова снага носи име студентска, а нема студената у њој. Притом се ослања на пленуме који су противзаконити код нас, ослања се на универзитет где је бављење политиком противзаконито”, оценио је Антић.

Он је подсетио да су током деведесетих година студенти и универзитетски професори протестовали због кршења закона, али да, према његовом тумачењу, универзитет тада није био претворен у простор за вођење изборних кампања.

„Нико није водио кампању на универзитету. Ником није пало на памет да на деканском прозору истакне натпис ‘Победа’ у условима у којима је победила листа која је изван универзитета”, рекао је професор.

Говорећи о изборној подршци Студентској листи, изнео је оцену да пресудну улогу нису имали бирачи који су прешли из табора Српске напредне странке, већ грађани који раније нису излазили на изборе.

Према његовој процени, реч је о између 500.000 и 700.000 људи који никада нису гласали или дуго нису учествовали у изборима, а које су на политичко ангажовање подстакле поруке и кампање на друштвеним мрежама.

Антић је оспорио и тврдње да је студентски покрет током блокада уживао непосредну подршку огромне већине студената, наводећи пример Филозофског факултета.

„Ако званичан функционер који је уз блокаде каже да је на Филозофском факултету било 600 студената у врхунцу блокаде, а ми имамо 6.000 студената, онда знате који је то проценат”, рекао је он.

Упозорио је да механизам одлучивања путем пленума отвара простор за политичке притиске и нетранспарентно управљање.

Говорећи о будућој улози Јове Бакића као посланика Студентске листе, Антић је поставио питање коме ће изабрани представници заправо бити одговорни.

„Извињавам се, он ће бити представник народа или пленума? Пошто он каже да ће пленум бити јавни”, упитао је Антић.

На констатацију водитељке да се најављује могућност да студенти преко електронске поште упућују питања и захтеве посланицима, Антић је подсетио на уставни положај народних представника.

„Ви сте суверени представник целокупног српског народа, односно суверени представник грађана Републике”, поручио је он.

Према његовој оцени, посебно је проблематично што међу представницима Студентске листе постоје различита тумачења будуће улоге пленума. Док једни говоре о њиховом наставку политичког деловања, други, попут професора Дејана Шошкића, тврде да пленуми неће одлучивати о раду институција.

Ко заиста руководи пленумима

Антић је оценио да пленумски модел има историјске сличности са организацијом комунистичких партија, у којима формално колективно одлучивање није нужно подразумевало стварну расподелу политичке моћи.

„Па видели смо пленум, то су комунисти. Дакле, партија са такозваним демократским централизмом која влада преко таквих установа где људи причају празне приче, а свим руководе два или три човека. Е сад проблем је ко су та два или три човека у овом случају”, рекао је историчар.

Он је довео у питање и финансијску позадину дигиталне кампање Студентске листе, постављајући питање ко је располагао средствима неопходним за њено спровођење.

„Па јесу имала та два или три човека, ако су грађани Србије, јесу имали милион, милион и по евра за дигиталну кампању дневно? Па не верујем. Тако да ту има више фактора, више утицаја”, навео је Антић, не износећи доказе о конкретним трошковима кампање.

Истакао је да млади имају пуно право на политичку побуну и залагање за друштвене промене, али да се поставља питање стварног карактера покрета уколико политичке одлуке доносе други.

„Млади људи имају право на побуну, млади људи имају право на борбу за ново, али ако се то сведе на то да неки старији људи то све спроводе, а они се само радују, мислим да је то пропуст и промашај”, оценио је професор.

Дешавања у РТС-у назвао самовлашћем

Говорећи о дешавањима у Радио-телевизији Србије и поступцима вршиоца дужности уредника Боривоја Ускоковића, Антић је оценио да су захтеви за достављање радних досијеа запослених пример самовољног поступања које не би смело да постоји у јавном сервису.

Повод за разговор биле су изјаве Ускоковића о захтевима за достављање документације о запосленима РТС-а, као и његово накнадно објашњење да ће се поступати у складу са прописима о заштити података о личности.

Антић је указао на противречност између јавног позивања на слободу и захтева да се документација о радном статусу новинара и других запослених доставља изван предвиђених процедура.

„Ја сам изненађен да неко говори о слободи, а онда тражи досијее својих колега да неком пошаље. И какви су то досијеи? Знате, нису то досијеи у служби, не знам, БИА-и, него то су досијеи радни”, навео је Антић.

Објаснио је да радни досијеи садрже податке о запослењу, професионалном ангажовању, евентуалним дисциплинским мерама и наградама, али да таква документација не може бити предмет произвољног увида.

На питање зашто су тражени подаци за око 50 запослених, а не за све раднике јавног сервиса, Антић је одговорио:

„То је све лоше, јер то је самовлашће, у ствари, ово што се дешава сада, али то дозвољавају садашње установе.”

Он је подсетио да је на РТС-у најчешће гостовао за време председничког мандата Бориса Тадића, док је у каснијем периоду знатно ређе позиван, углавном у емисије у којима су учествовали и саговорници супротних политичких ставова.

Оценио је да је јавни сервис можда био спор и превише ослоњен на државни приступ информисању, али да такве мане не могу бити оправдање за произвољно управљање установом.

Према његовим речима, дешавања у РТС-у указују на шири проблем преношења западних институционалних модела у Србију, без довољног уважавања домаћих политичких и друштвених околности.

Правосуђе не сме да постане средство политичког обрачуна

Антић је посебно критиковао понашање појединих представника независних институција након изборне промене, наводећи да се сада отвара питање због чега су одређени поступци, који су раније били успорени или заустављени, активирани тек после пораза дотадашње власти.

„За мене је интересантније понашање оних које можда ви зовете прелетачи, а ја их зовем установе које су независне, које су створили странци, које очигледно, без обзира на то што су независне, имале су неке процесе које су кочили”, рекао је професор.

Указао је да се независност институција не може свести на формални статус, уколико њихови представници мењају поступање у зависности од односа политичких снага.

„Како је пала власт, одједном они као делују. Видећемо од тих пар стотина људи колико ће да процесуирају до краја”, навео је Антић.

Он је изнео и критике на рачун појединих судија које су се јавно политички ангажовале, истичући да судијска функција подразумева посебну одговорност и уздржаност од страначког деловања.

Антић је истовремено упозорио да би покушај масовних кадровских промена у правосуђу могао да произведе озбиљне последице по функционисање државе.

„Ми немамо петоро судија за једно место. Ми врло тешко можемо да заменимо судије. Ми смо имали већ крах са оном реформом из 2009, 2010. године која је донела много штете. Сада томе треба приступити јако пажљиво”, нагласио је он.

Према његовој оцени, највећа опасност лежи у покушају да се правна држава успостави методама које саме нарушавају правни поредак.

„Ако мисле да могу неправним средствима да успоставе правну државу, ја мислим да је то можда тако могло пре много векова, сада тешко”, поручио је Антић.

Сукоб тоталитаризма и ауторитарности

Анализирајући политичку кризу која је претходила изборима, Антић је оценио да се у Србији није догодио једноставан сукоб демократских и недемократских политичких снага, већ судар различитих облика политичког организовања и управљања.

„Моја теза је да се ту тоталитаризам сусрео са ауторитарношћу”, рекао је професор.

Објаснио је да је демократским политичким организацијама тешко да победе популистичку власт, а још теже власт коју сматрају ауторитарном, али да то не оправдава одустајање од демократских процедура.

Према његовим речима, странке које су се годинама представљале као демократска опозиција саме су допринеле сопственој политичкој слабости, јер нису успеле да изграде стабилну и јединствену политичку алтернативу.

Подсетио је да од 2014. до 2022. године није било озбиљнијих покушаја трајнијег опозиционог обједињавања, док су ранији политички савези, укључујући Демократску опозицију Србије, настајали окупљањем различитих странака око заједничког циља.

Говорећи о саставу Студентске листе, Антић је навео да је међу њеним кандидатима велики број универзитетских професора, али и бивших чланова демократских странака, који раније нису успели да одрже сопствене политичке организације.

Он је проценио да је на листи било око 150 универзитетских професора и између 70 и 80 некадашњих припадника демократских странака, наглашавајући да су то приближни бројеви.

Такође је указао да су кандидати у значајној мери долазили из неколико већих градова, што, према његовој оцени, отвара питање политичке и друштвене заступљености различитих делова Србије.

Коментаришући политичке ставове Јове Бакића, Антић је подсетио на његово раније изјашњавање о историјским политичким узорима.

„Он је својевремено рекао да је његов узор странка, односно партија Јосипа Броза Тита. Ја немам шта да кажем после тога”, навео је историчар.

Утицај друштвених мрежа и страних центара моћи

Значајан део разговора био је посвећен улози савремених технологија у изборним процесима и могућности да се путем друштвених мрежа утиче на политичке одлуке великог броја грађана.

Антић је оценио да Србија улази у период политичких промена који се по технолошким условима битно разликује од свих претходних смена власти.

Навео је да је, према подацима које је изнео, 2010. године паметне телефоне користило око 46 одсто становништва, док се данас тај проценат приближава 96 или 97 одсто, што је из темеља променило начин политичке комуникације.

„Не игра се на то да преумите цео народ, игра се на победу”, рекао је професор, објашњавајући да савремене дигиталне кампање не морају да промене ставове целокупног становништва како би пресудно утицале на изборни резултат.

Он је указао да су технолошке промене створиле нове могућности за политички утицај великих корпорација, али и држава и њихових обавештајних структура.

Као пример навео је одлуку о укидању налога Доналда Трампа на Твитеру, уз оцену да способност приватне компаније да ограничи комуникацију председника Сједињених Америчких Држава показује колико се променио однос политичке и технолошке моћи.

Подсетио је и на размишљања некадашњег америчког државног секретара Хенрија Кисинџера, који је развој савремених технологија поредио са цивилизацијским потресом какав је у 16. веку изазвао долазак шпанских освајача у царство Инка.

Антић је оценио да се Србија налази под снажним утицајем западних држава, посебно оних које имају пресудну улогу у НАТО-у и европским политичким структурама.

„Ми доживљавамо у овом делу Европе, који је под утицајем НАТО-а и Немачке и Британије, јер ми то јесмо. Они нас нису интегрисали само зато што нису хтели”, оценио је он.

Као примере политичког обликовања власти у региону навео је Северну Македонију за време Зорана Заева и Црну Гору након успона Покрета Европа сад.

Према његовом тумачењу, западни центри моћи настоје да у државама региона успоставе политичке структуре које ће спроводити одређене спољнополитичке и економске смернице.

Антић је посебно критиковао економски модел заснован на повећању зарада без одговарајућег привредног раста и на задуживању, указујући на слабости међународног финансијског система после кризе 2008. године и пандемије.

Говорећи о оптужбама за страно мешање у изборне процесе, подсетио је на америчке тврдње о руском утицају на избор Доналда Трампа, као и на оптужбе које су се односиле на изборне процесе у Румунији.

Он сматра да је страни политички утицај постао трајна карактеристика савремених демократских система и да Србија мора да научи да функционише у таквим условима.

„Мислим да примери од Пољске до Грчке показују да имамо присутан токсичан страни утицај и с њим морамо да живимо. Ми не можемо да плачемо због тога нити да се љутимо, него да покушамо да живимо са тим”, рекао је Антић.

Нова већина мора да покаже шта је заиста обећала

Говорећи о програму Студентске листе, Антић је оценио да су њени представници током кампање успели да избегну јасно преузимање одговорности за конкретна политичка обећања.

Позивајући се на оцену публицисте Зорана Ћирјаковића, навео је да је реч о необичној политичкој ситуацији у којој победник не може лако бити оптужен да је изневерио предизборна обећања, јер она нису била довољно одређена.

„Ово је јединствен случај, ја ћу цитирати Зорана Ћирјаковића, да победи једна група која не може да изда своја обећања зато што их није ни имала”, рекао је историчар.

Он је подсетио да је програм Студентске листе представљен накнадно и да ће тек експозе будућег мандатара показати какву политику нова већина заиста намерава да спроводи.

„Ми ћемо видети кад нова влада буде изабрана, кад мандатар буде изнео свој експозе па потом био изабран, ми ћемо видети у том експозеу шта је заиста обећано, а видећемо и шта ће бити у наредном периоду”, навео је Антић.

Он је нагласио да победа на изборима није исто што и преузимање извршне власти, јер је неопходно да се најпре конституише парламент и у прописаној процедури изабере влада.

„Не може неко да дође на власт пре него што буде изабран у скупштини. То је исто један проблем. Не можете да имате власт, а да немате одговорност”, упозорио је професор.

Према његовим речима, новој влади треба омогућити да у почетном периоду успостави систем управљања, без непрекидних захтева и политичких притисака.

Подсетио је на уобичајену политичку праксу да новоизабране владе добију првих 100 дана за консолидацију, уз оцену да тај период може бити и дужи, али да се након тога мора захтевати пуна одговорност за резултате.

„Хајде можда не 100 дана, можда 200, можда годину. Али онда после тога морате да преузмете одговорност, не можете увек да будете опозиција”, истакао је Антић.

Демократија се доказује односом према противницима

На завршно питање Катарине Корше да ли је један од највећих проблема Србије неспособност да разликује државу од власти, патриотизам од послушности и слободу од права на ућуткивање неистомишљеника, Антић је одговорио да је демократско сазревање дуготрајан процес.

Подсетио је да је Србија у 19. веку, упркос сиромаштву и ниском степену образовања, имала одређене друштвене претпоставке које су погодовале развоју демократских институција, док су током 20. века јачали политички механизми који су отварали простор за тоталитаризам и популизам.

„Демократија мора да сазри. Ми смо њу прихватили као што је цео свет прихватио”, рекао је професор.

Посебно је нагласио да се демократска опредељеност политичких победника не мери њиховим обећањима о слободи и правди, већ поступањем према онима који се са њима не слажу.

„Демократија се доказује управо на односу према противницима”, поручио је Антић.

Оценио је да је, упркос манипулацијама које сматра присутним у савременим политичким кампањама, за Србију најважније то што је изборни процес окончан без насилне смене власти.

На крају разговора поновио је да политичка победа не може бити трајно оправдање за избегавање одговорности, као ни да се народни представници могу позивати на анонимне структуре како би избегли одговоре на питања грађана.

„Избори су увек, посебно у демократским земљама, непознаница. И није страшно победити, није много страшно ни изгубити, али једно и друго носи одговорност. И та одговорност, ви не можете да се сакријете иза, не знам, никнејма или иза пленума. Та одговорност у једном тренутку мора да се покаже”, закључио је Чедомир Антић.

ФОТО: фејсбук