Лоборград – хрватски логор за жене и дјецу

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

Почетком октобра 1941. године, у барокном дворцу породице Кеглевић у Лобору у Хрватском Загорју, усташке власти Независне Државе Хрватске успоставиле су концентрациони логор Лоборград. Логор је био намијењен готово искључиво женама и дјеци српске и јеврејске националности.

Иако је унутрашњу управу и стражу у логору водио одред локалних фолксдојчера под њемачком командом, све хапшења, прогоне и пуњење логора спроводиле су искључиво хрватске власти НДХ. Усташе су дјеловале према расним и националним законима свог режима. Спољно обезбјеђење и транспорт заточеника такође су обављале хрватске јединице. Ова подјела задатака представљала је непосредну сарадњу хрватског колаборационистичког режима и њемачког окупатора.

РАЗДВАЈАЊЕ ПОРОДИЦА ПРИ ЗАТВАРАЊУ ЛОГОРА КРУШЧИЦА

Непосредни повод за отварање Лоборграда било је расформирање усташког логора Крушчица код Витеза. Усташе су биле приморане да га затворе због притиска италијанских окупационих власти. Приликом ликвидације Крушчице усташе су системски раздвајале породице. Мушкарци, и српски и јеврејски, транспортовани су у комплекс логора Јасеновац. Жене и дјеца упућени су жељезничким сточним вагонима ка сјеверу, у Лоборград.

Према архивским подацима, 6. октобра 1941. у Лоборград је стигао први велики транспорт са око 1 300 до 1 370 исцрпљених жена и дјеце. Међу њима је било око 1 000 Јеврејки са дјецом, углавном са подручја Сарајева и централне Босне, док су остале биле Српкиње са дјецом. Услови у дворцу били су катастрофални: просторије влажне и рушевне, без гријања, без стакла на прозорима и без намјештаја. Због потпуног одсуства санитарних услова, глади и хладноће убрзо је избила епидемија пјегавог тифуса која је однијела најмање 150 до 200 живота, понајвише дјеце и старијих жена.

ЛОГОР КАО ПРЕДВОРЈЕ ДАЉИХ УСТАШКИХ И ЊЕМАЧКИХ ЗЛОЧИНА

Лоборград је за већину заточених био привремена станица. У њему су се догађала свакодневна мучења, силовања и умирања од болести и глади. Већина заточених Јеврејки и њихове дјеце касније је преко Загреба транспортована у њемачке логоре смрти, прије свега у Аушвиц. Српске жене и дјеца слати су у друге хрватске логоре, попут Јасеновца и Старе Градишке, гдје су мучени и убијани на најсвирепије начине.

Отварање Лоборграда почетком октобра 1941. остало је забиљежено као једна од мрачних епизода хрватског терора у НДХ. Хрватске усташке власти су организовале хапшења и транспорте, док су у сарадњи са њемачким структурама одредиле даљу судбину хиљада беспомоћних српских и јеврејских жена и дјеце.

Памтимо!

ФОТО: фејсбук