ФОТО-ПРИЧА: Анатомија једног завјета – „Златни рез 42”
Премијера дуго ишчекиваног филма „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“ редитеља Лордана Зафрановића одржава се сутра, 3. октобра 2026. године, у Бањалуци, под високим покровитељством Кабинета предсједника Републике Српске у СЦ „Борик“. Ова фото-прича свједочи о вишегодишњем новинарско-истраживачком раду који је претходио стварању овог епохалног остварења, спајајући суву историјску науку, живу ријеч свједока и филмску умјетност
Пише и фотографише: Зоран М. КОС, новинар-истраживач и стручни сарадник у тиму редитеља Лордана Зафрановића
Све фотографије су из приватног албума аутора. Сва права придржана.
Извјештај са лица мјеста: Сутрашњој свечаној премијери у Бањалуци присуствује аутор Зоран М. Кос, уредник портала „Српско Питање“ Славко Басара, заједно са сарадницима.
Све је спремно за дан који се чекао пуне четири деценије. Званични плакат филма ‘Златни рез 42 – Дјеца Козаре’ и свечана позивница Кабинета предсједника Републике Српске свједоче о институционалној важности сутрашњег догађаја у Бањалуци. Пројекција у Спортском центру ‘Борик’, заказана за 3. октобар 2026. године у 17.00 часова, биће мјесто гдје ће сува историјска наука, забиљежена свједочења на терену и филмска умјетност коначно проговорити заједно. За наш тим, ово је тренутак када вишегодишњи истраживачки завет прелази у руке јавности
Сарадња са професором Лорданом Зафрановићем на пројекту ‘Златни рез 42’ није почела у канцеларијама, већ на светој и крвљу натопљеној земљи. Ова фотографија биљежи заједнички боравак у Јасеновцу 22. априла 2018. године, у дану када је Патријарх српски Иринеј освештао обновљени храм у селу Млака — некадашњем логору за козарачке жене и дјецу. Управо ту, на извору незамисливог бола, кувале су се идеје и уобличавала визија филма који чека пуне четири деценије.
На извору историјске истине – Сарадња са Антуном Милетићем
Свако дубоко истраживање захтијева неспорне темеље, а за мене је то био Антун Милетић. Ова фотографија биљежи моју прву посјету овом еминентном војном историчару и научном сараднику у тренутку када почињем рад за ‘Дјецу Козаре’. Као његов дугогодишњи сарадник, имао сам привилегију да кроз заједнички преглед документације и архивске грађе уградим научну тачност и историјску тежину у сваку чињеницу коју смо касније преточили у филмско свједочанство.
Консултације са струком – Проф. др Вељко Ђурић Мишина
Истраживање козарачке голготе захтијевало је сталне консултације са онима који су свој живот посветили овој тешкој теми. Један од мојих кључних саговорника и драгоцјених савјетника био је проф. др Вељко Ђурић Мишина, дугогодишњих директор Музеја жртава геноцида у Београду. Овај сусрет свједочи о данима када смо кроз разговоре анализирали историјске контексте и нијансе какао бисмо филм поставили на необориве чињенице.
У мрачним лавиринтима папира – Истраживање у Државном архиву у Сарајеву
Трагање за истином о размјерама козарачке трагедије одвело ме је и у саме лавиринте Државног архива у Сарајеву. Ова фотографија биљежи тренутке дубоког понирања у примарне историјске изворе, извјештаје и фондове који свједоче о хладнокрвној администрацији злочина над козарачким народом и њиховом дјецом 1942. године.
На Козари, гдје је све почело – Истраживање у Меморијалном музеју на Мраковици
Свједочанства о страдању козарачке дјеце не могу се у потпуности разумјети без доласка на саму Козару. Ова фотографија биљежи мој рад у Меморијалном музеју на Мраковици са историчарем и кустосом Борисом Радаковићем. Управо овдје, у институцији која чува крик покољења, заједно смо прикупли потресна свједочења преживјелих малишана.
Свједочење Ане Пожар – Од дјетета логораша до чувара јасеновачке истине
Постоје сусрети који вас трајно измијене, а мој разговор са Аном Поћар је управо такав. Њена судбина носи невјероватну и тешку историјску симболику: као мала била је дијете логораш у Јасеновцу, а у посљедњи рат 90-их ушла је као директор Спомен-подручја Јасеновац. Спој личне патње и институционалне борбе за истину.
Тишина која вришти – Дечје гробље Викторовац у Сиску
Документи описују, свједоци говоре, али на Дечјем гробљу Викторовац у Сиску суочавате се са тишином која вришти. Магла која се тог дана спустила над бијеле спомен-плоче као да је додатно нагласила тежину овог мјеста, гдје су сахрањена козарачка српска дјеца, угашена у усташком логору у Сиску 1942. године.
Тренутак када новинар постаје део историје – Хотел Цептер (2021)
Средином 2021. године, у амбијенту хотела ‘Цептер’, један планирани новинарски интервју прерастао је у нешто далеко веће. Препознавши посвећеност и познавање теме, велики Лордан Зафрановић ме позива да се придружим тиму као новинар-истраживач и стручни сарадник на сценарију и припремама за филм
Снимање сведочења у Мљечаници – Марија Закић пред филмским објективом
Крај 2021. године донео је интензиван рад на терену и бележење филмских сведочења у поткозарским селима. Ова фотографија, настала 28. децембра у Мљечаници, приказује тренутак када камера бележи болна сећања Марије Закић за потребе филма ‘Златни рез 42’.
У дому свједока – Заједнички завет филмске екипе и породице Закић
Документовање истине на терену захтијевало је потпуно повјерење. Ова фотографија биљежи тренутак из дома Марије Закић у селу Мљечаница, гдје су се окупили породица, професор Лордан Зафрановић, филмска екипа и ја стојећи иза камере као чувари тог заједничког сећања.
Свједочанство Добриле Кукољ – Са екипом „Златног реза 42“ на сету
Преживјела дјеца логораши су живи споменици козарачке трагедије, а разговори са њима представљају моралну кичму овог пројекта. Заједно са професором Лорданом Зафрановићем и филмском екипом, имао сам част и дужност да документујем свједочанство Добриле Кукољ (рођене Батаић).
Сведок под бројем један – Филмска клапа као печат истине
Иза сваког документарног и филног кадра стоји прецизност. Крупни кадар филмске клапе забиљежен 28. децембра 2021. године на снимању свједочанства Добриле Кукољ представља симболички печат на истину која се администрира за вјечност.
Истина преточена у књигу – Зборник радова „Козара, 80 година касније“
Као круна вишегодишњег новинарско-истраживачког рада настао је зборник радова ‘Кад прошлост проговори: Козара, 80 година касније (1942–2022)’. Као приређивач и један од аутора, уобличио сам научну грађу у трајно свједочанство, гдје посебно поглавље носи назив филма Лордана Зафрановића.
Разговор након свега – Зафрановић и Милетић три мјесеца уназад у Београду
Ова најновија емотивна слика настала је прије отприлике три мјесеца у прелијепом амбијенту хотела ‘Цептер’ у Београду. Окружени умјетничким сликама и у друштву сарадника, велики Лордан Зафрановић и војни историчар Антун Милетић воде дубок разговор ‘послије свега’. Поглед уназад на пређени пут, на стотине прегледаних докумената, снимљених свједочења и уобличених књига затвара велики стваралачки круг од почетних истраживања до финалног уметничког тријумфа.
Када се године истраживања, архивских докумената и тешких теренских свједочења преточе у уметничку визију, настаје кадар који зауставља дах. Званични плакат филма ‘Златни рез ’42 – Дјеца Козаре’ својом моћном симболиком лебдећих силуета невине дјеце најављује анатомију једног завјета који ће сутра бити представљен бањалучкој публици. За мене, као новинара-истраживача у Зафрановићевом тиму, овај постер исписан именима аутора и екипе је емотиван доказ да је прича која је чекала 40 година коначно угледала свјетлост дана и да је заједничка мисија испуњена.
Документи из архива не дозвољавају ревизију историје. Ова шокантна ратна фотографија, коју смо пронашли током вишегодишњег истраживачког рада за потребе филма, приказује усташког вођу Анту Павелића у првим редовима током офанзиве на Козари 1942. године. На доњем снимку забиљежен је његов боравак у Босанској Дубици и селу Бјелајци, гдје се цинично рукује на улицама док у позадини тиња пакао за десетине хиљада српских цивила. Овакав архивски материјал послужио је као необорива чињенична подлога Лордану Зафрановићу да у филму ‘Златни рез 42’ оголи саму анатомију зла и прикаже механизам командовања који је стајао иза уништења козарачке дјеце
Иза сваког уметничког кадра у Зафрановићевом филму стоји стварно, преживљено и документовано страдање. Ова потресна архивска фотографија приказује мајке и српску дјецу Козаре у заточеништву током офанзиве 1942. године. Очи ове дјеце, пуне страха и угашене младости, јесу она иста лица која лебде у плаветнилу званичног биоскопског плаката филма ‘Златни рез 42’. Проналажење оваквих визуелних свједочанстава у прашњавим фондовима током мог истраживачког рада дало је екипи не само историјску тачност, већ и моралну обавезу да њихов крик из дубине прошлости сутра у Бањалуци коначно одјекне пред свијетом.
