Очи дјетета кроз рупу у цигли – како је Арсен Диклић прије четири деценије замислио страдање на Козари — извориште за „Златни рез ’42” и „Дару из Јасеновца”?
„Главно лице — дјевојчица кроз чије ће се доживљаје све видјети” Арсен Диклић
Пише: Зоран М. КОС, новинар, истраживач и публициста
Поводом премијере четворочасовног остварења „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“ у режији Лордана Зафрановића, пред публику и јавност се природно поставља потреба за анализом самог коријена ове филмске приче. Да би се уопште разумјела уметничка структура и драматизација логорског ужаса, неопходно је вратити се изворном сценарију који је написао велики мајстор приповједања Арсен Диклић. Тек кроз суочавање са оригиналним концептом из 1986. године постаје јасно како су се из истог сценаристичког коријена развила два потпуно различита филмска виђења јасеновачке голготе — Антонијевићева „Дара из Јасеновца” и Зафрановићев актуелни „Златни рез”.
Кадар из документарног филма о Џорџу Мадуру, који се емитује на самом улазу у истоимени парк минијатура (Madurodam) у Шевенингену (Хаг, Холандија). Џорџ Мадуро је, као млади херој покрета отпора, страдао од руке нациста у логору Дахау. Ова визуелна метафора заточеничких решетака и продора свјетлости служи као универзални приказ страдања, изворно уоквирен у Диклићу замисао о очима које свједоче злу рата. (Фото: Приватна архива аутора, Зоран М. Кос)
Удаљивши се од хладног и чисто фактографског приказа историје, Арсен Диклић је у свом интервјуу из априла 1986. године дефинисао уметнички фокус који је касније постао кључ за екранизацију ове велике националне трауме. Срж његовог поступка почива на мотиву невиног посматрача изложеног катаклизми рата. Управо у тој тачки читалац може да разумије зашто завичајна имењакиња у Зафрановићевом филму, Зора / Зоран (?), и њен другар кроз рупу од цигле у логорском зиду нијемо посматрају збивања око себе. То су управо оне изворне „очи дјетета” које је Диклић замислио као примарног носиоца радње кроз чија се сазнања и памћења логорска стварност прелама према свијести публике.
Оригинални промотивни плакат/илустрација за филм „Дјеца Козаре“ из 1986. године, заснован на изворном сценарију Арсена Диклића и планираној режији Лордана Зафрановића, као визуелни свједок пројекта који је на реализацију чекао четири деценије
Овај концепт дјечије визуре послужио је као заједничко извориште за два различита редитељска рукописа. Код Предрага Антонијевића та замисао је преточена у централни лик Даре и њене очи кроз које је приказана анатомија геноцида, док код Зафрановића поглед кроз зид од цигле функционише као дио сложенијег, геометријског приказа логорског механизма. Сагледавањем Диклићевих изворних теза, отвара се могућност да јавност самостално процијени шта је од написане грађе искоришћено у једном, а шта у другом филмском пројекту.
Званични плакат дуго ишчекиваног филма „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“ у режији Лордана Зафрановића (продукција 2026. године). На плакату је јасно видљиво како је првобитни радни наслов из 1986. године, „Дјеца Козаре“, задржан као поднаслов, свједочећи о дугом историјском путу од идеје до коначне екранизације
Званични плакат филма „Дара из Јасеновца“ у режији Предрага Антонијевића (српски кандидат за награду Оскар 2020. године). Визуелно рјешење плаката директно рефлектује Диклићев изворни мотив — очи дјевојчице која кроз пукотину логорског зида нијемо свједочи ужасима рата и геноцида
Ваља прочитати и детаљно проучити како је ова идеја изгледала у свом изворном облику прије готово четири деценије, како би се правилно разумио савремени кинематографски исходан резултат.
Комплетан изворни интервју са Арсеном Диклићем прочитајте овдје:
МАЈСТОРИ ПРИПОВЈЕДАЧИ – Арсен Диклић: Главно лице — дјевојчица кроз чије ће се доживљаје све видјети (Југопапир)
http://www.yugopapir.com/2012/11/majstori-pripovedaci-arsen-diklic.html
ПРАТЕЋИ ИЗВОРНИ ЛИНКОВИ СА ПОРТАЛА „СРПСКО ПИТАЊЕ”:
О историјском и визуелном развоју ове идеје, као и о специфичним друштвеним околностима које су пратиле њену реализацију, претходно смо детаљно извјештавали у аналитичким освртовима које можете прочитати на сљедећим линковима:
Дјеца у ратном вихору и анатомија геноцида: Како је настао сценарио филма „Дјеца Козаре”
Плакат из 1986. подигао 2026: нови филм, стара идеја и Лордан Зафрановић који је чекао 40 година
