Џон Винстон Ленон – човјек који је вјеровао да свијет може да буде бољи

Од „Битлса“ до борбе за мир: музика која је рушила зидове, али није тражила да сви будемо исти

Пише: Српско питање

Деветог октобра 1940. године у Ливерпулу је рођен Џон Ленон, музичар, пјесник и један од најзначајнијих умјетника двадесетог вијека. Са Полом Макартнијем, Џорџом Харисоном и Рингом Старом створио је „Битлсе“, групу која је промијенила историју популарне музике и оставила траг који ни деценије нису могле избрисати.

Али Ленон није био само човјек са гитаром. Био је симбол генерације која је постављала питања, сумњала у ауторитете и вјеровала да појединац има право да мисли својом главом.

У времену када свијет поново расправља о глобализацији, губитку културних посебности и праву народа да сачувају свој идентитет, Ленонов живот и музика отварају занимљиво питање: може ли човјек бити грађанин свијета, а да остане вјеран себи и својим коријенима?

Четири момка која су промијенила свијет

„Битлси“ су настали далеко од политичких центара моћи. Израсли су из Ливерпула, града луке, радника и обичних људи. Имали су музику, таленат и жељу да буду своји. Нису чекали да им неко дозволи да промијене свијет.

Њихове пјесме прешле су границе држава, језика и политичких система. Постали су свјетски феномен, али су истовремено показали да глобална популарност не мора значити одрицање од властите личности и посебности.

Управо ту лежи једна од важних порука њиховог успјеха. Свијет може бити повезан, а да не морамо сви бити исти. Можемо слушати исту музику, дивити се истим умјетницима и разговарати преко граница, а да притом не заборавимо ко смо, одакле долазимо и шта нас обликује.

Ленон против рата, наметања и слијепе послушности

Након распада „Битлса“, Ленон је наставио самосталну каријеру и све отвореније говорио о друштвеним питањима. Противио се рату у Вијетнаму, учествовао у мировним акцијама и вјеровао да умјетник не мора ћутати пред неправдом.

Пјесма „Дајмо миру шансу“ постала је симбол антивоjних протеста, док је „Замисли“ прерасла у једну од најпознатијих музичких порука о миру и заједништву.

Ленон није био политичар нити је оставио за собом заокружен политички програм против глобализације у данашњем значењу те ријечи. Ипак, његова умјетничка независност, неповјерење према наметнутим обрасцима и спремност да јавно изрази неслагање оставили су простор за размишљање о слободи појединца.

Јер није сваки напредак истински напредак ако од човјека тражи да престане да мисли. Није свако заједништво истинско заједништво ако захтијева да се сви одрекну онога што их чини посебним.

Свијет без зидова, али и без брисања идентитета

Ленонова порука мира може се разумјети и кроз питања која муче савремена друштва. Глобализација је приближила људе, убрзала размјену информација и отворила врата културној сарадњи. Али истовремено постоји страх да мали народи, њихови језици, писма, обичаји и традиције могу остати потиснути пред великим културним и економским системима.

Зато је важно раздвојити повезивање од уједначавања.

Повезивање значи да можемо разговарати, сарађивати и учити једни од других. Уједначавање значи да се од нас очекује да одбацимо своје посебности како бисмо се уклопили у један образац.

Та разлика важна је и за српски народ. Чувати свој језик, ћирилицу, историју, културно насљеђе и традицију не значи мрзити друге. Напротив, народ који поштује сопствено насљеђе може боље разумјети зашто је и другима важно да сачувају своје.

Ленонова музика није позив на затварање пред свијетом. Она нас подсјећа да је могуће тражити мир и разумијевање без одрицања од личне слободе и права на различитост.

Није тражио да сви мисле исто

Џон Ленон био је противрјечан човјек, као и многи велики умјетници. Није био непогрешив, нити је сваки његов став био прихватљив свима. Али његова спремност да изазива полемике и говори оно у шта вјерује била је дио његовог умјетничког идентитета.

У свијету у којем се људи све чешће сврставају у таборе, а различито мишљење доживљава као непријатељство, вриједи подсјетити се да слобода подразумијева право на неслагање.

Можемо имати различите погледе на политику, друштво и будућност, а да не престанемо да поштујемо једни друге. Можемо бити отворени према свијету, а да не прихватамо све што нам се нуди. Можемо цијенити туђу културу, а да своју не сматрамо мање вриједном.

То је порука која превазилази музику и припада сваком времену.

Човјек је отишао, пјесме су остале

Џон Ленон убијен је 8. децембра 1980. године у Њујорку, у четрдесетој години живота. Његов живот трагично је прекинут, али његове пјесме наставиле су да живе међу генерацијама које га никада нису упознале.

Данас, на годишњицу његовог рођења, не морамо од Ленона правити идеолошки симбол нити му приписивати ставове које није заступао. Довољно је сјетити се човјека који је вјеровао у снагу музике, право на слободно мишљење и могућност да појединац својим гласом покрене милионе људи.

Његова прича подсјећа нас да свијет не мора бити мјесто у којем сви постају исти да би живјели у миру.

Можемо бити различити, а да не будемо непријатељи. Можемо чувати своје, а поштовати туђе. Можемо вољети свој народ, језик и традицију, а истовремено жељети мир и достојанство сваком човјеку.

Џон Ленон је својим животом и музиком оставио поруку која и данас има снагу: свијет постаје богатији када људи слободно стварају, мисле својом главом и чувају оно што их чини посебним.

Јер истинско заједништво не тражи да избришемо разлике. Оно тражи да научимо да живимо са њима.

А понекад је за то довољна једна пјесма.

ФОТО: Српскопитање