Дана атентата… Убијен је Краљ!
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
На данашњи дан, 9. октобра 1934. године, у Марсеју је убијен краљ Александар I Карађорђевић
Рођен је на Цетињу 1888. године. Његов рођени дјед по мајци био је црногорски краљ Никола Петровић, а баба краљица Милена. Дјетињство је провео у Црној Гори, основну школу завршио у Женеви, а војно образовање наставио у Санкт Петербургу. У Србију долази након Мајског преврата 1903. године.
Током Балканских ратова (1912-1913) био је командант Прве армије, а уочи Првог свјетског рата, 1914. године, преузима дужност регента и врховног заповједника Војске Краљевине Србије.
Прогласио је стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године. Након политичке кризе и атентата у Народној скупштини 1928. године, уводи Шестојануарску диктатуру 1929. године, укида Устав и преименује државу у Краљевина Југославија, спроводећи политику државног унитаризма.
Посјета Француској у октобру 1934. била је дио дипломатских напора да се учврсти систем савеза са Француском и генерално у Источној и Југоисточној Европи (Мала антанта и Балкански пакт) с циљем обуздавања растућег реваншизма Италије и Њемачке.
Атентат је био плод сарадње бугарске организације под називом „Унутрашња македонска револуционарна организација“ (ВМРО) и хрватског усташког покрета Анте Павелића. Директан извршилац био је припадник ВМРО-а Владо Черноземски.
Организатори атентата имали су логистичку, финансијску и материјалну подршку фашистичке Италије Бенита Мусолинија и Хортијеве Мађарске, на чијој су се територији (у кампу Јанка Пушта) обучавали припадници хрватског усташког покрета.
Током атентата у аутомобилу је смртно рањен и француски министар спољних послова Луј Барту, док је у пуцњави и нередима који су услиједили страдало и неколико цивила у публици.
Пропусти обезбјеђења и детаљи Марсејског атентата:
Француска полиција је направила апсурдне пропусте у организацији – краљ је вожен у отвореном кабриолету који се кретао изузетно споро, док је коњичка пратња ишла иза возила умјесто поред њега, што је Черноземском омогућило да лако приђе и пуца из непосредне близине.
Током атентата смртно је рањен и француски министар спољних послова Луј Барту. Каснија балистичка истраживања показала су да Барту није погођен метком атентатора, већ највјероватније рикошетом/паничним метком француског полицајца, након чега је искрварио усљед неадекватно пружене прве помоћи.
У хаосу, нередима и нахођењу француске полиције која је отворила ватру, страдало је и неколико цивила у публици.
Политичке и међународне посљедице:
Заташкавање у Женеви – Ради очувања мира у Европи и спречавања сукоба са Италијом, Велика Британија и Француска су у Друштву народа у Женеви извршиле притисак да се криза пригуши. Звачнично је осуђена само Мађарска због кампа Јанка Пушта, док је Мусолинијева Италија амнестирана.
Промјена власти у Југославији – Пошто је престолонасљедник Петар II био малољетан (11 година), власт у држави преузело је Трочлано намјесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем, што је каснијих година довело до значајног заокрета у спољној политици Југославије.
Непознате Историјске занимљивости:
Иако је основну школу завршио у Швајцарској, а војну академију у Русији, савременици и дипломате су забиљежили да је Александар до краја живота у приватном и јавном говору задржао специфичан цетињски нагласак и интонацију усвојену током дјетињства у Црној Гори.
Према каснијем свједочењу његовог сина, кнеза Томислава Карађорђевића, у тренутку путовања у Марсеј 1934. године, краљ Александар је већ био тешко болестан (боловао је од рака желуца у напредованој фази), због чега су љекари процјењивали да му је преостало још свега неколико мјесеци живота.
ФОТО: фејсбук
