Сјећање на Шумарице
Пише: Иван ВУЧКОВИЋ
Данас 21. октобра 1941. године у Шумарицама код Крагујевца Немци су стрељали неколико хиљада Срба, међу којима су били и ђаци Крагујевачке гимназије.
У документацији Спомен-музеја „21. октобар“ сачуване су 42 поруке стрељаних. Њих су у последњим часовима, на комадима папира, исцепаним новинама или полеђини фотографија, својим најмилијима писали Крагујевчани који су знали да се кућама неће вратити.
Ово су неке од тих порука:
„Лебац сутра немојте послати“ – Јаков Медина, књиговођа.
„Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша“ – Љубиша Јовановић, 17-годишњи гимназијалац, не знајући да му је и отац заробљен. Обојица су стрељани истог дана.
„Мила Ружице, опрости ми све на последњем часу. Ево ти 850 динара, твој Божа“ – Божидар Милинковић, мајстор, на полеђини радничке књижице.
„Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом Лело, али ти одгоди. Жао ми је“ – Лазар Петровић, радник, на полеђини старе дописнице.
„Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози“ – Никола Симић, инжењер стрељан заједно са сином Александром, гимназијалцом од 18 година који је поред дописао: „Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу“.
„Тата, ја и Миша смо у топовским шупама. Донеси нам ручак, неки џемпер и неки ћилим. Донеси нам у теглици пекмез. Паја. Тата иди код директора ако вреди“ – гимназијалац Павле Ивановић који није знао да је и његов отац ухапшен.
„Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму децо и чувајте се. Збогом заувек, ваш тата Лаза“.
„Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене“ – Радислав Симић.
ФОТО: фејсбук
