Суштина сукоба у Србији
Пише: Српскопитање
У основи, сукоб у Србији је идеолошке природе: грађанске и националне. Ако хоћете више поштовања закона и стварање правне државе, као и мање корупције, гласајте Срдановића. Ако хоћете више националне приче, веће поштовање Цркве и српске историје и традиције, гласајте Вучића.
Но, то не значи да ће „блокадери“ у потпуности створити правну државу, нити да ће, с друге стране, „ћацији“ у потпуности сачувати националне вредности. Јер, политички, односно партијски интереси, као и борба за власт, поремете доста тога, у комбинацији са утицајима с вана.
„Блокадери“ су, у сваком случају, наследници револуционарних, комунистичких традиција, који би насиљем (милом или силом) да освоје власт; умјесто у Бога вјерују у утопије о праведном друштву, какво данас не постоји нигде на свету.
Зато у Хрватској, за разлику од Србије и Албаније, нема „блокадера“, јер тамо комунизам никад није био искрено прихваћен. За разлику од Срба, чак и оних који мисле да су српски националисти, а у њима пребивају наслеђени комунистички гени. Да није тако, не би два највећа српска клуба, Звезда и Партизан, носили таква имена и не би на њиховим гробовима сијале петокраке, и не би мртвог Броза у Београду чувале почасне страже.
Црна Гора је тек посебна прича. Ту су највеће комуњаре у региону, и нормално да они подржавају „блокадере“ у Србији, јер то је иста идеолошка матрица. Код њих видимо страшан парадокс: смета им Вучићев култ личности и диктатура у Србији, а није им сметала Милова и Брозова. Напротив! Највећем диктатору подигли су споменик крај Блажовог моста.
Али, и за то постоји објашњење: Броз је био антисрбин, а Вучић – Србин. Дакле, не смета њима Вучић због диктаторских манира, него због српства, јер у супротном би им сметали и Мило и Броз.
То исто се може рећи и за западне центре моћи, који би да од Србије направе нешто попут Црне Горе – да се уместо духовних и националних вредности, поштују Брисел, ЛГБТ и остале еуропске вредности.
Ко не разуме ово што пишем, објаснићу му на примеру Андрије Мандића. Он је, због личних и партијских интереса, отворено дао примат грађанској идеологији у односу на националну, за њега више није најбитније небеско већ еуропско царство, са сједиштем у Бриселу. Да уведемо прво све европске вредности, па ћемо после видети шта ћемо са српским језиком и осталим идентитетским питањима, каже Манда.
Тако, наслеђе комунизма и даље је живо у Срба (ту рачунам и Црногорце), самим тим сами Ђаво контролише њихове поступке. Што рекао један мој познаник, ослободићемо се комунизма кад умре последњи Србин који је макар годину живио у комунизму, па још 200 година после тога.
ФОТО: фејсбук
