Како да међувлашће не постане безвлашће

Подјелите чланак

Сви имамо једнаку обавезу и демократија важи једнако за све нас, и колико год били нестрпљиви морамо сачекати расплет, персонални, кадровски и институционални, до формирања нове владе, поручује Гордана Чомић

Пише: Дејан НОВАКОВИЋ/Политика

Резултати парламентарних избора у Србији довели су до промена, а период међувласти у први план донео је и питање како зауставити нове блокаде, насиље, нападе на неистомишљенике, упаде у медије, уништавање приватне имовине, као и поступке појединих неформалних група које се већ одражавају на поједине институције. Да ли је кључ у томе да победничка страна истакне лидере који ће преузети одговорност и обратити се својим присталицама, али и разговарати са противницима о транзицији власти, како би се сваки грађанин осећао безбедно? Како спречити да држава, док траје период међувлашћа, не потоне у потпуну анархију с преким судовима и законом улице и колика је одговорност на победничкој листи, као и на актуелној влади у техничком мандату, у тренутку кад не постоји никакав дијалог између учесника избора о мирном прелазу власти, одговоре дају саговорници „Политике”.

Имали смо различита искуства преузимања власти од 5. октобра 2000. године до данас и углавном су то биле мирне предаје власти као и овога пута, каже професор Чедомир Антић. „Међутим, не бих поредио ово време са 5. октобром јер је тада криза била много дубља, у неко друго време, и власт је сад признала резултате избора. Сада имамо необичан проблем. Биће потребно време да се конституише Скупштина, да се изабере Влада, а за то време треба одржавати закон и поредак”, истиче Антић.

Упозорава да је то тежак задатак у условима кад је 53 одсто грађана гласало да је сасвим у реду да неко некога блокира. „Шаље се порука да је у реду да се неко избацује из канцеларије и учионице, као и да противзаконито објављују приватне податке о неком. Људи који имају докторате наука вандализују објекте који им не припадају. Покушавају да натерају одређене установе које раде по процедурама из времена власти партија за које су гласали, да што пре изврше промену. Све то показује да код нас постоји дубока култура која је тоталитарна, култивистичка и анархоидна. Њу деле сви. Овде је, срећом, макар једна страна признала резултате избора”, оцењује Антић.

Подсећа на речи адвоката Боже Прелевића, који је изјавио да је полиција требало да реагује кад су нелегални зборови извршили упад у приватни простор. „Они су покушали да спроведу правду иако по закону нису за то надлежни. Остали се нису оглашавали, наводећи да ти зборови нису њихови, што је потврда једног лицемерја јер су се на њих ослањали док нису дошли на власт. Прелевић тврди да је власт требало да реагује. Волео бих да видим како то замишља, ако смо имали полицајце који су пасивно стајали и добијали зелена светла да им се пробијају кордони. Како мисле сад да реагују ти полицајци у тренутку кад се чека да министар унутрашњих послова постане човек који је рекао да ће људе јахати, да ће пливати у реци и друге врсте претњи?”, запитао је Антић.

Како додаје, веома је занимљиво како неко намерава да ствара установе ако се понашају у складу са сложеним нетранспарентним, недемократским сервисима и агенцијама које смо добили са Запада. „То су људи који кажу ’Добро јутро’ када сване у Њујорку или Бриселу, а не у Београду. Сада имамо ситуацију да они не поштују установе државе Србије и то нема ко да им замери. Они када бију то раде као неки недефинисани осветници жељни правде, а кад њима неко баци летке у двориште онда зову НАТО да интервенише”, подсећа Антић.

Време између проглашења званичних резултата и конституисања будућег сазива Скупштине и формирања нове владе јесте време кад учесници избора који су победили и изгубили имају обавезу да се одговорно понашају према свим поступцима својих активиста, неформалних група или других друштвених актера, сматра бивша потпредседница Народне скупштине и министарка за људска и мањинска права и дијалог Гордана Чомић. „Влада која је још у техничком мандату има обавезу да делује без обзира на то да ли јој се свиђа приврженост владавини права. Имали смо већ овакав период неизвесности поводом тога ко ће водити Владу, Скупштину и друге институције. Такав простор увек је погодан за изливање страха, насиља и гнева”, упозорава Чомићева.

Наводи да су сви актери избора одговорни, без обзира на то да ли су победници или губитници, а одговорна је, наравно, и Влада. „Ко неће да буде оно што институција од њега захтева у Влади или Скупштини мора бити одговоран. Најважније од свега јесмо ми људи, грађани Србије који имају право да се радују што су победили, тугују што су изгубили, али сви имамо једнаку обавезу и демократија важи једнако за све нас. Колико год били нестрпљиви, морамо сачекати расплет, персонални, кадровски и институционални, до формирања нове владе”, поручује Чомићева.

На питање да ли је неопходан дијалог супротстављених страна како би дошло до транзиције власти, Чомићева каже да је управо недостатак такве врсте контакта проблем који ћемо имати и након формирања Владе. „Велики су проблеми нашег друштва тај презир и гађење према дијалогу који је једини прави алат демократије. Замислите да видите актере победника и губитника избора како заједно шаљу поруку да је процедура култура која захтева одређено време колико би то било добро дочекано од присталица и једних и других. Међутим, код нас нема воље, знања или зрелости да се понашамо као друге државе у сличним ситуацијама”, наводи Чомићева.

Не бих све групе које се ових дана окупљају или делују ван институција означавао као насилне, оцењује повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић. „Напротив, имате многа неформална окупљања која су била само прослава резултата, а ту је и чишћење Пионирског парка, акција која је спонтано спроведена. Наравно, постоје групе и појединци који могу покушати да угрозе изборни процес или безбедност других и на такве појаве искључиво институције морају благовремено да реагују у складу са законом”, сматра Антонијевић.

Како додаје, представници Студентске листе свесни су ових ризика. „Видимо да у институцијама постоји много професионалаца који савесно обављају свој посао. Истовремено, важно је да се одговорност утврђује на основу чињеница, а не претпоставки, и да не дође до колективног оптуживања или некаквог лова на вештице. Подсетићу Вас, супротно политичко мишљење је дозвољено у Србији и нико због њега не сме бити прогањан. Промене морају да значе јачање владавине права, а не замену једне врсте притиска другом”, каже Антонијевић.

На питање о неопходности дијалога актера избора, наш саговорник истиче да неформални контакти већ постоје. „Важно је да се разговори воде одговорно, неострашћено. Поштовање изборне воље грађана и мирна транзиција власти морају бити заједнички приоритет свих политичких актера. То се видело и по потезу раног признања пораза, само неколико сати након затварања биралишта. Одговорност подразумева да се обезбеди несметан рад институција, спречи насиље и сачува достојанство сваког појединца. Не смемо заборавити да делимо исту земљу, да другу немамо и да ћемо у њој наставити да живимо једни с другима, уз све наше разлике. Зато је дијалог, уз поштовање закона и изборних резултата, једини одговоран пут”, поручио је Антонијевић.

Истиче да за промене у јавним институцијама и медијима постоје закони и процедуре које се морају поштовати. „Уколико желимо одговорну транзицију, она не може да се спроводи притисцима нити мимо институција. Представници Студентске листе су и током кампање инсистирали на поштовању закона, па је важно да се тај принцип доследно примењује и сада. Не треба заборавити да је дуго најављивани 26. октобар, дан након избора, давно прошао, а Србија и сви политички актери сада дају лекције о демократији и тако мора остати и у наредним месецима, годинама, управо зарад грађана, безбедности, па и европских интеграција које Студентска листа већ ставља високо у своје приоритете”, закључује Антонијевић.

Странци ће заштитити своје инвестиције

Професор Чедомир Антић истиче да су сви зборови и пленуми под снажним политичким и агентурним утицајем. „Пошто је Студентска листа подржана из иностранства, претпостављам да они који овде имају инвестиције неће дозволити да оне буду угрожене”, рекао је Антић коментаришући могућност ескалације немира на улицама. Како додаје, поједине групе које ће убудуће имати политички утицај такође су финансиране из иностранства. „Сигуран сам да су Динко Грухоњић и сви други неформални центри који већ намећу своје одлуке само страна инвестиција и да су они јако исплативи за своје финансијере”, навео је Антић.

Забрињавајући спискови и ултиматум полицајцима у Ваљеву

Антонијевић је осудио прављење спискова и претње полицајцима. „Нема места ни за спискове, а видим да се неки баш труде да их праве, чак су и сајт направили са тим списком, што је признаћете, вид прогањања и нарушавања безбедности. На крају, посебно ме забрињава и ултиматум дат појединим полицајцима у Ваљеву, нема простора за такве акције које не знамо ни ко спроводи ни да ли су одобрене од стране СЛ, која је однела победу.

Проблем недостатка партије међу победницима

На питање колико је проблем недостатак лидера који би позвао присталице да се уздрже од насиља, Чомићева каже да ће се последице тога тек видети. „Проблем је што победници избора нису партија. То ће бити проблем и у будућности. Није лидер онај кога покажу већ онај ко има партију. Партија је неопходна како би као организација после избора изашла и упутила охрабрујуће поруке онима који су их подржали и умирујуће онима који су гласали за поражене. То је задатак партије и политички занат. Управо је то, на изненађење многих, урадила поражена партија. Сада је многима неугодно, али то мора да се амортизује и за то је задужена партија, а не одређене групе или покрети”, закључује Чомићева.

Шта значе промене у РТВ-у

На питање да ли су промене у руководству Радио-телевизије Војводине последица политичких промена, Антонијевић каже да је важно направити разлику између оставке и смене. „Оставка би требало да буде лични чин одговорности, а не резултат притиска или принуде. РТВ је у програму упутио и извињење гледаоцима због неравноправности у претходном периоду. Немам довољно информација да бих могао да оцењујем да ли је притисака било, али је важно да свако евентуално такво поступање буде испитано. Не смемо заборавити да је професионално новинарство јавно добро за свако демократско друштво и да је од суштинског значаја да новинари и новинарке буду заштићени од дискриминације, претњи, притисака

Студентска листа: на институцијама је да пресуде

Студентска листа (СЛ) саопштила је да изборни процес још није завршен и позвала грађане да сачувају достојанство и ненасилан карактер борбе, истичући да ће сви за које се докаже да су кршили закон институционално одговарати након формирања нове власти. „Није на нама да пресудимо свима који су кршили људска права и заробили институције – већ на тим институцијама које ћемо, након формирања власти, ослободити. Дакле наша победа не означава крај, она означава почетак јако дугог процеса обнове наше земље”, истакла је СЛ. Додаје се и да „свако ко се није огрешио о свог комшију нема о чему да стрепи – они који су се огрешили о државу и наше друштво ће инститиционално одговарати, када се формира власт” и кандидати СЛ положе заклетву у Народној скупштини.

ФОТО: Политика

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *