Кад страх промијени страну
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Шта се дешава када страх промијени страну? Србија за страх не зна, па не може одговорити на то питање.
Шта када страх добије страну?
Готово двије године су телетабиси без икаквог страха вилењали српским улицама и тихо подривали српску привреду, сијекући грану на којој сједе грађани Србије, па самим тим и они сами.
Српска привреда је на њих гледала као на несташну дјецу која играју неку чудну игру и, не обазирући се, настављала успјешно да ради, док је позиве телетабиса на генерални штрајк буквално игнорисала – дјечја посла.
А онда је страх добио страну, на изненађење самих телетабиса побиједили су на изборима.
Не случајно, већ и те како смишљено. ПоБИЈЕДНИЦИ, телетабиси, почели су да урлају, ломе, пријете и застрашују, на опште задовољство спонзора. Радници, сељаци и родољубиви интелектуалци су наћулили уши и помислили: „Ови се не шале” – и стрекли.
Страх је добио страну.
Од страха се бјежи. На несрећу Србије, први бјеже људи који имају капитал. А шта је брига телетабисе за то? Они немају капитал – бууу, ко не скаче, тај је ћаци!
Кад нема капитала, плате се не могу исплатити, а чудо једно – радници неће да раде за џаба. Ништа, затварај фабрике! Шта је брига телетабисе за то, они немају плате, не раде – бууу, ко не скаче, тај је ћаци!
Уплашени од отказа, радници ступају у генерални штрајк. Шта је брига телетабисе за то, они немају радна мјеста, они уче – бууу, ко не скаче, тај је ћаци!
Привреда је у озбиљним проблемима и виси о кинеском свиленом концу. Добро јутро, инфлацијо, добар дан, несташице – све већ виђено деведесетих, недостаје још само „добро вече, рате”. Шта је брига телетабисе за то, они имају животе – баа кме кме – ко не скаче, тај не иде у рат!
А кад плане у Србији, гори Европа и Црна Гора, ааа тек БиХ.
ФОТО: фејсбук
