Умјесто жртвама, Подгорица подигла споменик џелатима!

Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ

Ово је прича за књигу „Вјеровали или не!“ Јер, вјероватно нигдје у свијету не постоји случај да је неки град подигао споменик опнма који су га у прошлости сравнили са земљом и побили његово становништво. Чули сте вјероватно да је надомак Подгорице, на војном аеродрому Голубовци, 2016 године, направљено гробље страдалим Њемцима у Другом свјетском рату; чули сте такође да је двије године касније, 2018, подигнут споменик зликовцу Брозу код моста Блажа Јовановића у центру града. Али, многи не знају, чак ни многи Подгоричани, да у овом граду постоји споменик највећим џелатима Подгорице!

У Толошкој шуми, тик поред хрватске амбасаде, налази се монументални споменик савезничким пилотима који су, у Другом свјетском рату, Подгорицу буквално сравнили са земљом! Споменик је подигла градска власт на челу са Миомиром Мугошом, 2012. године!

Подгорица (тада варош са 16.000 становника) тешко је страдала у Другом свјетском рату од бомби које су на њу бацали савезнички авиони – најмање 2000 људи је изгубило живот, а још толико је имало озбиљне повреде, све зграде и куће у ширем дијелу центра (Миркова варош) биле су уништене! Ниједна није остала читава. Тим жртвама главни град Црне Горе се није одужио,  иако је то највеће страдање овог града у његовој историји.

Прије 14 година, у Толошкој шуми, тик поред хрватске амбасаде (!), подигнут је монументалан споменик савезничким пилотима, иако није познато да је иједан страдао на територији Подгорице. Јер, није било никакве противавионске одбране. Било је Њемаца у граду, и то скроз на периферији, на Ћемовском пољу, али они су претрпјели минималне губитке, јер су се „савезници“ устремили на центар града, чак су из авионских митраљеза гађали жене и дјецу који су бјежали низ Морачу да се сакрију у пећине.

На натпису на споменику стоји „Посадама савезничких авиона палим за слободу 1939-1945“. Споменик је у бијелом камену, на лијепом мјесту, на ободу борове шуме, са клупама около – ваљда да Подгоричани долазе ту на ходочашће и захваљују онима који су убијали њихове претке. Са једне стране постамента је горе цитирани натпис, са опречне – плоче са британском, америчком и црногорском заставом, испод фигуре која личи на птицу пресјечену у њеном подножју.

Подгоричкој општини су за овај споменик средства донирали америчка и енглеска амбасада, а у присуству њихових екселенција, открио га је, 2012. године, тадашњи градоначелник Миомир Мугоша.

Недуго након постављања споменика у Толошкој шуми, Друштво за заштиту Подгорице, иза којег стоје навијачи Будућности – „Варвари“, излијепило је споменик плакатима којима су упозорили да се не смију заборавити жртве Подгорице током савезничког бомбардовања.

Постоји обимна документација која доказује да је бомбардовање Подгорице и других градова у Црној Гори и Србији, углавном у току 1944 године, наручивао сам Тито, да је његова ријеч била прва и последња. Његови изасланици у Србији и Црној Гори пријављивали су, по Титовом налогу, своје жеље, које је он усаглашавао са својим жељама и одлучивао кад ће оне бити реализоване.

Тако је у војном архиву у Београду сачувана Титова депеша од 19. априла 1944, упућена Пеку Дапчевићу и Митру Бакићу, његовим  изасланицима у Штабу 2. корпуса НОВЈ: „Јавите нам која мјеста треба бомбардовати.“ Дапчевић и Бакић радио везом одговарају: „Нека бомбардују Сјеницу, Бијело Поље и Подгорицу. Молимо хитан одговор на ове предлоге. Пеко, Митар.“

Титов одговор стигао је из ваздуха. У рану зору 5. маја 1944. године, на Подгорицу је кренуло 120 тешких четворомоторних бомбардера. Настао је прави пакао. Готово читава Подгорица разорена је до темеља. Енглеске и америчке бомбе убиле су сваког шестог Подгоричанина. У кући Мила Беговића изгинула је цијела породица, он, његова супруга и четири сина. Иста судбина задесила је и породицу Андрије Ђурашевића и стотине других подгоричких породица. Погинуло је више од  600 грађана, а још толико теже или лакше рањено. Нацистички окупатор имао је само 15 страдалих.

А погледајте шта Пеко Дапчевић јавља маршалу Брозу: „Политички, војнички и морални резултат бомбардовања – добар!“

Подгорица је бомбардована још у седам наврата, закључно са 3. децембром 1944. године. Након свега, по завршетку рата, главни град Црне Горе промијенио је име у Титоград, назвавши се по ономе који му је нанио највећи злочин. Што је најгоре, многи данашњи становници Подгорице немају појма о најтрагичнијој страници историје свог града.

У Подгорици, као што сте видјели постоји споменик савезничким пилотима, који су убили 2000 Подгоричана и потпуно разорили град, а  не постоји ниједан споменик страдалим у савезничким бомбардовањима. Чак се огромној већини страдалих не зна ни гробно мјесто. У општем метежу 1944, сахрањивани су у масовне гробнице око цркве св. Ђорђа под Горицом. На дијелу тих гробница, после рата,  подигнут је стадион Будућности. Тако да данас подгорички фудбалери, и црногорски (када игра репрезентација), трче по костима својих предака!

ФОТО: фејсбук