Црногорски синдром комплекса мање вриједности према Београду

Пише: Спасоје ТОМИЋ, аутор је магистранд историје

Позиције српског интегрализма налажу нам да на питање Косова и Метохије гледамо без илузија, али и без дефетизма који нам се свакодневно сервира. Покушаји да се одговорност за тежак положај нашег народа на Космету пребаци искључиво на Београд представљају историјски фалсификат и својеврсну политичку диверзију.

Права истина, коју не смијемо заборавити, јесте да је „нож у леђа“ Србији управо забила званична Црна Гора 2008. године. Тадашња власт у Подгорици, иако је већинско становништво у Црној Гори било против тог чина, одлучила је да призна тзв. независност Косова, тиме директно подржавајући цијепање српске државне територије и кршење међународног права. Тај чин је био у супротности са свим историјским, духовним, сународничким и братским везама нашег народа, претварајући Црну Гору у саучесника у пројекту који је имао за циљ трајно слабљење српског фактора на Балкану.

Политичка борба коју данас води предсједник Александар Вучић није узрок нашег страдања на Космету, већ очајнички покушај да се санира штета коју су нам нанијели други,  како они из међународне заједнице, тако и они из нашег непосредног окружења који су се у то вријеме ставили на страну сецесиониста. Лако је данас моралисати из Подгорице, након што су њихови политички претходници први стали у ред за признавање „косовске независности“, супротно вољи свог народа.

Српски интегрализам данас подразумијева и овакве потезе, попут симболичких одлука локалних самоуправа у Црној Гори о „отпризнавању“. То није представа, већ чин моралне и националне рехабилитације, покушај да се исправи историјска неправда и пониште последице издајничке политике коју је Црна Гора водила а великим дијелом и данас води према својој браћи. Ти локални акти су глас народа који коначно има снаге да каже да Косово и Метохија нијесу изгубљени у души и свијести нашег народа, без обзира на притиске којима је изложен Београд.

Критиковати руководство Србије док оно балансира на ивици ножа,  покушавајући да сачува Космет, а истовремено избјегне санкције и потпуни економски крах државе након деценија пропадања , значи не разумјети терет државништва. Србија данас има снагу да  говори о Космету, да га брани дипломатски и да не допусти да прича о њему буде заувијек затворена. Сваки корак предсједника Вучића јесте борба за српски народ, јер сваки дан у којем се Србија развија и јача, и сваки дан у којем се национална свијест буди у општинама широм Црне Горе, јесте дан ближе тренутку када ће се геополитичке околности промијенити у нашу корист.

Интегрализам је вјера у снагу српске државе која се гради и снагу српског народа који се не предаје, без обзира на то што они који су нам некада забили нож у леђа данас покушавају да се перу од властите кривице. Србија остаје стожер, а сви ми који припадамо истом националном корпусу дужни смо да подржимо сваки напор који води ка очувању наше суштине.

ФОТО: фејсбук