О компензацијама
Пише: Соња КАРАЏИЋ ЈОВИЧЕВИЋ
Е… да.
Вјечита полемика…
Дакле:
– кажу: преписано из норвешког система,
– корективни је фактор
– од 83 посланика у НС РС МОРА их бити 20 са комп. листа
(исто тако МОРА одређени број жена и посланика конситутивних народа – док се то не постигне, некима се „узима“ мандат и „даје“ другима до испуњавања ПРОПИСАНИХ квота,
– не гарантују мандат – примјер: 2022.
СДС имао НУЛА компензацијских мандата.
Неке друге странке су имале посланике само са компензације.
И тако даље…
Дакле, неко мора бити на компензационој листи.
Како и ко „дође“ на листу?
Лидери странака, на приједлог општинских/градских одбора, потписују кандидатуре онима које су изгласали ОРГАНИ странака.
Генерално, на ту листу се стављају они за које странка сматра да треба да буду посланици/делегати, обично они који долазе из мањих средина и тешко могу освојити директни мандат док се странка бори за друге директне мандате, па овим листама покушава да осигура одређени број мандата путем компензације. Односно повећа укупан број освојених мандата.
Такав је систем.
То што понекад лидери странака на врх листе ставе сами себе, друга је прича. Али није забрањено.
Ионако сви можемо, а не морамо да гласамо.
И да бирамо до 3 имена са страначких листа, међу којима су и кандидати са компензационих листа.
Да смо живи и здрави.
Да се не секирамо око ствари на које не можемо да утичемо. Да нам лако „падају“ оне на које можемо.
И да не мрзимо – да не пијемо отров у нади да ће се отровати онај кога мрзимо. Неће.
ФОТО: фејсбук
