Злогласни затвор „Зграда“ у Сребреници

Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ

Злогласна „Зграда“ је објекат који је 1992. и почетком 1993. имао само један спрат и до којег је водила уска уличица. Прије ратног сукоба, у њеном лијевом крилу било је сједиште локалне Територијалне одбране, док је десно крило користио Црвени крст као складиште. У рату је постала затвор за Србе, са мушком и женском ћелијом.

Ћелија за мушкарце била је правоугаоног облика, величине приближно 10 квадратних метара и стално закључана. У просторију је цурила киша, а по исказу једног свједока, зидови су били умрљани крвљу. У ћелији је био сто са двије или три столице. Није било кревета ни мадраца, па су заточеници били присиљени да спавају на бетонском поду. Када би им стражари дозволили да оду у импровизовани заход, тукли би их успут.

Прозори на ужем зиду те просторије нису имали стакла, него само жељезне шипке са вањске стране. Због тога је у њој током зимских мјесеци било веома хладно.

Ћелија за жене у „Згради“ била је мања од мушке, а врата су била метална. Имала је два прозора са решеткама, те клупу и пећ на дрва. Заточена дјеца су дане проводила у ћелији за жене. Неке заточенице су спавале на клупи, а неке на ћебади на поду. Температура у ћелији била је веома ниска. Заточеним женама и дјеци није увијек било дозвољено да користе нужник, па су нужду вршили у канту која је стајала у углу собе.

Јаков Ђокић, рођен 1972. године, био заточен у „Згради“, гдје је убијен између 6. фебруара и 20. марта 1993. Редовно су га тукли и злостављали у ћелији. Ђокићево модро и крваво тијело је, према описима, изгледало толико страшно да га је било тешко гледати.

Драгана Илића такође су стално тукли и злостављали разним предметима, између осталог, штаповима, ножевима и кундацима пушака. Нападачи, од којих су неки били наоружани, носили су цивилну одјећу или дијелове војне униформе. И за њега је речено да му је тијело било толико натучено и крваво да га је било страшно гледати. Драган Илић је умро у ћелији за мушкарце у „Згради“, између 9. фебруара и 20. марта 1993. године. Његови посмртни остаци су ексхумирани 2001. године, а ДНК анализом идентификован је 2004. године.

Милисав Миловановић звани Мићо, рођен 1950. године, био је заточен у „Згради“, гдје је убијен између 6. фебруара и 20. марта 1993. Злостављали су га и тукли разним предметима, између осталог штаповима, ножевима и кундацима пушке. Према описима, био је крвав и модар од премлаћивања. Нападачи су носили цивилну одјећу или дијелове војне униформе. Почетком фебруара 1993, младић стар између 16 и 20 година ушао је у ћелију за мушкарце и питао Милисава Миловановића гдје је сакрио неко брашно, а затим га је неколико пута ударио у груди. Убрзо послије тога, Милисав Миловановић је умро.

Костадин Поповић, рођен 1947. године, био је заточен у „Згради“, гдје је убијен између 6. фебруара и 20. марта 1993. Заробљен је током борби у Кравици, 7. јануара 1993. године. Муслимани су га свакодневно тукли и злостављали разним предметима, укључујући штапове и кундаке пушака. Због тога му је цијело тијело било крваво и модро. Нападачи су носили цивилну одјећу или дијелове војне униформе. Умро је у ћелији за мушкарце у „Згради“ након тешких премлаћивања. У октобру 1995. у Сребреници је ексхумирано тијело, које је прегледао специјалиста патологије и утврдио да се ради о Костадину Поповићу. Бранко Секулић, рођен 1967. године, такође је био један од заточеника у злогласној „Згради“. Муслимани из Сребренице су га заробили на подручју Милића. По доласку у Сребреницу, најприје је одведен у Станицу полиције, а то је била пракса и са другим заточеницима „Зграде“. Прво би их тукли у Станици полиције, а након тога одводили у „Зграду“, гдје је настављано премлаћивање и ударање разним предметима, укључујући штапове и кундаке од пушака. Тако је било и са припадником Војске Републике Српске Бранком Секулићем. Прво су га тукли у Станици полиције, а онда наставили да га бију и у ћелији „Зграде“. Злостављали су га наоружани нападачи обучени у цивилну одјећу, али и нападачи који су на себи имали и дијелове војне униформе. Према описима других српских заточеника, Бранково тијело, крваво и модро од удараца, изгледало је застрашујуће… Убијен је између 6. фебруара и 20. марта 1993. године. Посмртни остаци Бранка Секулића пронађени су 2001. године, а ДНК анализом потврђени 2004. године.

У „Згради“ су, између осталих, мучени и премлаћивани Илија Ивановић, рођен 1962. године и Ратко Николић, рођен 1945. године. Рада Пејића, рођеног 1956. године, из „Зграде“ су извели војници УНПРОФОР-а и спасили. Миле Трифуновић, рођен 1920. године, био је „Згради“ од 16. јануара 1993. када је заробљен на подручју Костоломаца. Његова унука Светлана такође је била заточеница „Зграде“. Свакодневно је слушала јауке из мушке ћелије, а међу њима препознавала и јауке свог дједа. Миле Трифуновић је размијењен средином фебруара 1993. године. Умро је неколико дана касније.

ФОТО: фејсбук