Српски интегрализам као јасна матрица националног јединства

Пише: Спасоје ТОМИЋ, магистранд историје

Политички и друштвени развој српскога народа на просторима југоисточне Европе дугорочно је одређен питањима колективног идентитета, државне кохезије и геополитичке оријентације. У савременим условима глобализације и фрагментације, концепт националног интегрисања добија нову тежину, прелазећи оквире дневне политике и поставши суштинско питање опстанка. Проблематика односа између регионалних центара окупљања и институционалне матице захтијева озбиљну научну рефлексију, посебно у контексту превазилажења вјештачких подјела и дуализама којима се слаби српски друштвени корпус.

Државотворни центар – Београд

Историјско искуство показује да сваки разједињени национални организам нужно тражи тачку гравитације која обезбјеђује стабилност и системску координисаност. У том смислу, Београд се у српском националном бићу не позиционира само као административни и политички центар једне државе, већ као стожер читавог народа. Веза између заједнице и матице не почива на административној принуди, већ на дубоком свеобухватном осјећају припадности. Сваки покушај релативизације ове везе води ка асимилацији и губитку историјског компаса, чиме се нарушава природна равнотежа неопходна за дугорочни опстанак.

Критика „пожељне лојалности“ у свијетлу односа према Црној Гори

Посебан аспект савременог политичког дјеловања српских интегралиста представља одбијање наметања спољних критеријума политичке и државне коректности. У јавном дискурсу се често појављују покушаји „лоцирања „лојалности кроз институционалне или неформалне „сертификате“, којима се од појединаца и група захтијева одрицање од сопствених идентитетских  вриједности.

Међутим, из академске и политичке перспективе, оданост држави у којој појединац живи и ради није у колизији са националном солидарношћу према матици. Ова два аспекта чине комплементарне слојеве зрелог грађанског и националног идентитета. Покушаји да се ово представља као нешто што је у колизији чист је идеолошки конструкт чији је циљ разводњавање колективне свијести.

Одбацивање полицентризма и дуализма

Концепт српског интегрализма снажно се супротставља политичком полицентризму и дуализму, који у пракси дестабилизују национални корпус стварањем вјештачких центара одлучивања и унутрашњих раздора. Полицентризам у овом контексту не представља децентрализацију у административном смислу, већ опасан инструмент фрагментације националних циљева.

Суочени са савременим геополитичким изазовима, интегралистички приступ захтијева, успостављање јасне матрице националног јединства у идеологији и дјеловању као и одбацивање ситних партикуларних интереса науштрб општег националног добра.

Српски интегрализам у свом суштинском изразу представља синтезу традиционалних вриједности и модерне политичке рационалности. Одбацивањем спољних уцјена, вјештачких подјела и дуалистичких замки, отвара се пут ка стабилном националном развоју. Очување ослонца у Београду остаје императив без којег нема дугорочне одрживости нити сигурне будућности за српски народ у цјелини.

ФОТО: фејсбук