Психопате у српској просвјети
Пише: Томо МИЉАНИЋ
За учеснике срамотног мартовског протеста „15 за 15“, народ Србије послије годину дана осјећа одвратност помијешану са жаљењем. Сада је кристално јасно да су те учеснике српски душмани повукли за нос и водали их као циганске мечке, да мјесецима немилосрдно рушиле привреду Србије и покушавају да изазову братоубилачки рат. А о убијеним годинама живота нешто касније.
Наравно да нико не може да тражи одговорност за глупост коју су блокадери чинили по градовима Србије, али било би лијепо да, они блокадери који стварно воле своју државу, се сами пред огледалом извине себи за изливе мржње, ако већ од срамоте не могу да затраже јавни опрост за огромну штету коју су нанијели својој држави и свом народу.
Да би човјек добио дозволу за ношење оружја, потребан му је чист досије и љекарско увјерење да је „чист у глави”. То се ради јер свако ко носи оружје може представљати опасност за друштво, поготово ако такву дозволу добије психопата – масовни убица.
Грубо математички гледано, психопата и масовни убица може да убије стотинак људи, што би било око 5.000 година људских живота. Наравно, тај психопата би био најтеже осуђен, а шта са људима који убију милионе година људских живота?
Ректор Београдског универзитета је убио милионе година људских живота, па ништа – појео вук магарца. Прије него што је ово зло од човјека почело да квари српску младеж нико му није завирио у главу да види је ли нормалан, јер закон просто не прописује провјеру просвјетног кадра нити добијање лиценце за образовање и васпитање српске дјеце. Лиценца за просветара је много деликатнија од лиценце за ношење оружја.
Протекла дешавања у Србији су показала колико људских година може да однесе једна аветиња залутала у просвјету. А колико је данас таквих аветиња у српској просвјети?
Сада, пошто смо допустили да нам се психопате увуку у просвјету, преостаје нам само да гледамо у леђа Загребачком и Љубљанском универзитету на Шангајској листи.
Међу Србима ће кружити још један мит – да су некада имали чувене факултете и професоре. Кад сами „добри“ професори неће да сачувају свој образ па што би им га други чувао – ето им ректора и бивше ректорке, они су им га баш сачували.
ФОТО: фејсбук
