Дан када су се Срби попели на небо!

Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ

Као што се Христос вазнео на небо, четрдесетог дана после свог васкрсења, тако се српски народ попео на небо на Видовдан 1389. године, као што показује ова прелепа икона. О томе сведочи и манастир Раваница, чија црква носи име Вазнесења Господњег, а камотно ми могла да носи и име – Успења кнеза Лазара и његових витезова на небо!

Пред кључни судар са османском силом, кнез Лазар одлучује да гради цркву и да је посвети Вазнесењу Христовом. Милош Обилић je сматрао да није оправдано давати предност духовним вриједностима, као што је зидање цркве, у односу на војне потребе у таквом историјском тренутку у коме ће једна битка измијенити ток историје једног народа.

За разлику од епског јунака Милоша Обилића, кнез Лазар се потврђује као човјек цркве, као литургијски човјек, и због тога постаје светац, а не због јунаштва, јер када би се на јунаштво добијала светост, свети би био Милош Обилић.

Кнез Лазар, дакле, жртвује себе и своју војску ради нечег узвишенијег и вјечног – Царства Небеског.

Али, коријен тог избора није на Косову, него дубље, дубоко  у српском духовном ткиву, засађен руком Светог Саве. Свети Сава је још у Хиландару одабрао пут Христовог јеванђеља, за себе и свој народ. Он је родочелник видовданске етике, оне која се не одмјерава по побједи или поразима у овоземаљском животу, већ у оном небеском, вјечном.

Зато је Жарко Видовић сматрао да су Срби завјетни народ Светог Саве, не умањујући значај Косовског завјета за српско национално питање, али сматрајући да ни тај Завјет не би био могућ да није током 170 година (од 1219. до 1389.)  био припреман у манастирима и црквама, задужбинама Светог Саве и осталих Немањића.

Кроз видовданску етику, Срби су себе сагледали не као народ побједе, већ као народ смисла. А смисао, како су нас учили Свети Сава и кнез Лазар, не лежи у пролазном, већ у вјечном, у Христу и Његовом царству.

Косовска битка, дакле, није само војни догађај. Она је симбол, прича у којој се препознаје суштина српске духовности. Срби су као народ постојали и прије Косова – имали су своју државу, цркву, језик и писмо. Али, Косовска битка, као историјски и духовни догађај, уткала је у српски народ оно што називамо националном свешћу у најдубљем, готово библијском смислу. Парадоксално, на Косову пољу, Срби су се, губећи битку, историјски успоставили као нација. ФОТО: фејсбук