Издаја у најави?
Тројански коњ, симбол лукавства, преваре и скривене опасности
Пише: Јадранка СПРЕМО КОВАЧЕВИЋ
Зашто критичари тврде да је Студентска листа доведена на власт да би предала српски литијум Европској унији
Политички преокрет у Србији донио је побједу Студентској листи, али је одмах покренуо и талас дубоког неповјерења јавности. Иако је ова опција освојила гласове на таласу еколошких протеста и обећања о заштити земље, све гласније су сумње да је ријеч о великој политичкој обмани режираној из Брисела.
Позадина сумње: Вучић је кочио, да ли ће ови предати?
Док наратив западних медија приказује Студентску листу као аутентични глас народа, критичари и дио десне опозиције износе потпуно другачију теорију. Према овом виђењу, бивша власт Александра Вучића је годинама, под притиском домаће јавности и масовних барикада, заправо одлагала и кочила пуну реализацију пројекта Рио Тинта, свјесна да би отварање рудника изазвало грађански рат.
Зато се сумња да је Европској унији, којој је литијум преко потребан за опстанак њене ауто-индустрије, био потребан нови, „кооперативнији“ партнер. Под плаштом „демократских промјена“ и проевропске политике, нова власт би могла да уради оно што претходна није смјела да потпише коначне дозволе.
Како се оправдава теорија о „лажној побједи“?
Заступници теорије да ће Студентска листа попустити пред Бриселом наводе сљедеће аргументе:
Економска зависност од ЕУ:
Србија је финансијски везана за европске фондове и План раста. Брисел има моћне полуге уцјене, ако нова власт жели новац и подршку, мораће да испоручи оно што Запад тражи, а то су критичне сировине.
Изговор о „наслијеђеним обавезама“:
Нова власт врло лако може да искористи изговор да су „уговори са Рио Тинтом из прошлости правно обавезујући“ и да би држава банкротирала плаћајући пенале ако их раскине.
Пацификација протеста: Када еколошки активисти уђу у институције, улични притисак слаби. Критичари вјерују да је убацивање лидера протеста попут Златка Кокановића у парламент заправо био начин да се „неутралише“ улични отпор док се иза затворених врата кроје нови договори.
Контрааргумент: Званична обећања листе
Са друге стране, представници Студентске листе оштро одбацују ове оптужбе. Они тврде да су ушли у политику са једним главним циљем – стављањем трајне законске забране на рударење литијума и бора. За њих би било какав договор са ЕУ око предаје Јадра значио моментални политички крај и губитак сваког легитимитета међу грађанима који су их довели на власт.
Улога Европске уније: Партнерство или уцјена?
Европска унија се у овој политичкој драми не посматра као неутрални посматрач, већ као главни режисер из сјенке који има јасан економски интерес. Критичари истичу неколико кључних тачака које показују како би Брисел могао да искористи свој утицај да натјера нову власт на уступке.
Зелени договор и ауто-индустрија: Европска унија је поставила ригорозне рокове за прелазак на електрична возила. Њемачкој и француској аутомобилској индустрији очајнички су потребне огромне количине литијума како би смањиле зависност од Кине. Пошто је Србија географски близу, бриселска администрација види долину Јадра као кључни извор за сопствену економску безбједност.
Финансијске уцјене кроз План раста:
Европска унија контролише приступ стотинама милиона евра из фондова намијењених Западном Балкану. Брисел врло лако може формално хвалити нову власт због „напретка у владавини права“, док иза затворених врата условљава исплату тог новца кооперативношћу око стратешких сировина. Нова влада, суочена са празним буџетом, могла би се наћи у позицији гдје нема избора.
Дипломатски притисак под плаштом интеграција:
Европски званичници имају дугогодишње искуство у преговарању са балканским лидерима.
Сумња се да ће Брисел понудити Студентској листи „убрзани пут ка ЕУ“ и отварање нових преговарачких поглавља као награду, уколико пристану на еколошки прихватљивије, али ипак ефективно отварање рудника под надзором европских еколошких стандарда.
Аналитичари који заступају ову теорију сматрају да је ЕУ свјесно допустила пад претходног режима јер је процијенила да је нова, проевропска опција погоднија за спровођење пројекта без изазивања грађанских немира, јер иза себе има привид „народног легитимитета“.
Уопштено говорећи, ова политичка ситуација отвара фундаментално питање са којим се суочавају многе мање државе на глобалној сцени:
Да ли је демократска воља народа јача од економских интереса великих сила?
Када се ствар посматра из шире перспективе, однос између нове власти, Европске уније и литијума своди се на три главна питања:
Питање суверенитета: Може ли држава у развоју да каже „не“ великим страним инвеститорима и моћним политичким блоковима попут ЕУ, а да не претрпи тешке економске и политичке последице?
Питање политичког морала:
Да ли покрет који је настао на улици и добио повјерење грађана искључиво због борбе против рудника може да преживи у фотељама ако под притиском направи макар и најмањи компромис?
Питање алтернативе:
Ако нова власт трајно забрани литијум и тиме затвори врата брзим европским фондовима и западним инвестицијама, који је њихов план за економски развој и стабилност земље?
Овај сукоб није само локална прича о долини Јадра. То је примјер модерног геополитичког сукоба око ресурса, гдје се на једној страни налазе еколошки опстанак и воља грађана, а на другој интереси глобалне ауто-индустрије и зелене транзиције богатих земаља.
Србија се налази на историјској прекретници.
Да ли је Студентска листа бедем одбране српске земље, или тројански коњ Брисела који ће спровести оно што нико прије њих није могао, показаће већ први мјесеци њихове владавине и одлука о судбини пројекта „Јадар“.
Да ли је Тројански коњ већ пред капијама или је народ коначно добио прилику да сам одлучује о судбини своје земље?
Остаје само да видимо ко ће у овој балканској шаховској партији одиграти улогу великог мајстора, а ко ће на крају испасти само обични пијун на табли туђих интереса.
ФОТО: фејсбук
