Студентски Покемон го

Пише: Љиљана СПАСОВИЋ

Знам да сада морате да ме трпите, да свакодневно плачем због смрти моје државе. Али видите, толико је мојих предака умрло за ту државу, да је гледање како умире на ОВАКАВ начин заиста разарање идентитета.

Једна паметна жена на Фејсбуку је то рекла боље него ја. Весна Ждрња је написала:

„Они ЖЕЛЕ странце на власти. Не сви. Неки једноставно гласају против Вучића и никада не укључе мозак ни на секунду. Деца углавном гласају онако како им апликације говоре. Али моји кругови, они наводно образовани, са универзитета, из културе, они буквално желе да предају државу странцима… Они су инфантилни, политички неписмени, друштвено неинтелигентни, а пре свега уверени да имају право на много више свега, и никада им не би пало на памет да већ имају све сто пута више него што су икада заслужили… Ти људи ће уништити нашу државу, јер им држава ништа не значи. Увек их је било срамота да кажу да су из Србије, а покушавају да сакрију свој пасош… Бићете слуге чији господари гледају на њих са презиром. До сада су нас мрзели, али су нас поштовали. Сада ће нас ударати по глави, церекаће нам се и презирати нас.“

Ана Штајдохар: У земљи чуда треба нам времена да се навикнемо на нормалан живот.

Управо је то поента . Србија је направила толико кључних грешака, али једна од најкључнијих је ова: дозволили смо неговање непродуктивне елитне класе која дубоко презире сопствену државу и сопствени народ.

Сада се предомишљам око социјализма. Видите, ја сам сељанка, што ме природно привлачи егалитаризму. Али једнакост међу једнакима није исто што и једнакост између радника и паразита. То је оно што смо хранили деценију за деценијом: војску непродуктивних, привилегованих људи, запослених непотистички, генерацију за генерацијом, да се баве наводном културом, уметношћу, науком. А сада се све то обило о главу.

Знам како се не идентификују са Србима . Упознао сам толико њих. Желе да се идентификују само са Западом, што је, искрено, прилично урнебесно, јер за разлику од њих, ја сам заправо провела живот са људима са Запада. Чак сам имала кратак боравак у свету невладиних организација, где сам их надмашила за 2 месеца и упознала водеће људе, након чега сам дала отказ, јер сам видела какво је то срање. И даље смо остали, назовимо то, повремени пријатељи. И дозволите ми да вам кажем шта Западњаци мисле о овим слугама са њиховим лошим енглеским и комплексом инфериорности: презиру их . Нико није импресиониран тим срањем. Заиста је гнусно гледати.

Дозволите ми да вам покажем на примеру. Наша звезда невладиних организација, од деведесетих до данас, жена која је 25 година провела у цивилном сектору, програмска директорка Грађанских иницијатива током деценије, чланица управног одбора Балканске мреже за развој цивилног друштва, данас координаторка Националног конвента о Европској унији, званично признатог интерфејса између Брисела и 700 српских невладиних организација. Бојана Селаковић. Победили су, па је сада узвишена. А како обележава победу? Јавним улизивањем одлазећем амбасадору ЕУ, будућем шефу шведске спољне обавештајне службе. „Била је права привилегија радити са њим “, пише она и жао јој је што неће бити овде „да види шта улази кроз“ прозор који се отвара. Она зна шта улази кроз прозор. То је њен опис посла.

Док ови људи преузимају такозване институције , анонимни пленум на X и зборови раде своје. Већ сам вам рекла да је ова студентска побуна организована на 2 нивоа.

Горња страна су пленуми: неформална студентска тела где сви и нико не може да учествује, без чланства, без потписа, без имена. Били су толико инклузивни да су чак и хрватски студенти, из Хрватске могли бити део њих. Нико се не може придружити пленуму, јер нема чему да се придружи, и нико не може бити избачен, јер нема никога да се избаци. Згодно, када помислите ко би можда морао да прође кроз таква врата непримећен. Та ствар бира нашу владу у тренутку док ово говоримо.

Ниво улице је нешто што зову зборови , скупштине. Збор је народна реч, топла и сеоска. Такође има дубоко фашистичку конотацију из 1930-их, јер је ЗБОР, великим словима, био дословни назив покрета Димитрија Љотића, најближег што је Србија икада имала домаћим црнокошуљашима. Ове скупштине сада објављују листе ресторана, винарија и хотела за одстрел, са именима и адресама, а неке од тих некретнина већ пале непознати починиоци. Пленум каже да су то пожари старе мафије које своде рачуне. Верујте пленуму.

И ова ствар са збором постаје потпуно луда. Јуче су јурили неког менаџера комуналних услуга из малог града јајима, терајући га да поднесе оставку. Руља . Човек би помислио да је он Илон Маск, а не неки службеник јавног сектора који је можда, а можда и не, надувао фактуру или запослио свог рођака као службеника за фактуре. Корупција! Док су сва комунална предузећа заправо функционисала, све време. Сада руља туче старца у похабаном капуту, јер је он извор корупције.

У Србији је власт била, и тек ће бити, дубоко корумпирана. Али пазите у чему је трик: цео капитализам, глобално, је дубоко корумпиран, то је његова сама суштина. Овај Вучић, ако му се нешто мора признати, разумео је ту искривљеност људске душе, а посебно модерне српске, па је сваког локалног капиталисту научио да буде партијски повезан , уместо офшор. Сада им је та памет експлодирала у лице. Офшор капиталисти, Шолаков тип , су изузетно кошер. Локални капиталисти са поводцем СНС-а око врата су веома лоши.

Наши револуционари из НВО-а изгледа имају неку врсту радара и селекције: корупција пада искључиво на локалне, оне на копну.

Као да постоји невидљива рука која све ово води и понижава ову државу.

И рука се чак ни не крије . Нови отправник послова ЕУ је стигао у Београд и управо објавио своју поздравну поруку. Бекерат је унапређен због свог доброг рада, који је започео у Украјини током Мајдана, а завршио у Србији, и сада ће бити шеф шведске спољне обавештајне службе. Човек који га замењује не делује тако амбициозно, има „вазал“ у презимену, али јесте служио под Хавијером Соланом, шефом НАТО-а који ме је бомбардовао као дете и довео до етничког чишћења преко 200.000 косовских Срба под хуманитарним маском. У свом првом обраћању, Васало каже да је увек ценио колико смо ми Срби независни мислиоци. Поготово данас. Дакле, редослед је сада комплетан: амбасадор из доба Мајдана напушта Београд да би постао шеф шведске спољне обавештајне службе у јануару, а делегација ЕУ, у ономе што је сам Васало назвао овим одлучујућим тренутком, остављена је у рукама отправника послова, заменика који држи тврђаву. Он заиста мисли да смо сви телетабиси.

На крају, избори су прошли, готови и поништени. Остаје само машинерија. Позваће ове зборске масе путем телефона и алгоритама да изађу на улице, и организоваће ове, не знам ни како да их назовем, катарзичне племенске забаве , где сви носе своје телефоне , и излазе на улицу и схватају да нису сами , а онда вриште као мајмуни и играју као да су дрогирани .

Подсећа на ону игру Покемон Го , гомиле људи које апликација тера на одређену локацију, гледају у екран , лове створења која не постоје , уверени да се играју док се неко игра са њима . Управо је то то. А сада ће уништити моју државу и одвести је у фашизам.

Моји преци су толико пута гинули за ову државу да је држава практично породична гробница. А породичну гробницу продају људи који окрећу своје пасоше на насловну страну на аеродрому.

Весна је у праву: до сада су нас мрзели, али су нас поштовали.

Сада ће нас ударати по глави, церекаће нам се и презирати нас.

И шамар ће задати апликација , осмех ће бити добродошла порука од човека по имену Васало, а презир ће задати наша сопствена култивисана класа, која је чекала 30 година на овај час.

Да нас је само Вермахт поново оборио. Бар бисмо тада знали ко је на капији, а гроб би имао поштен натпис.

ФОТО: фејсбук