Приче с фејсбука: Руси се разликују од свих осталих
Пише: српскопитање
Једном сам питао једног Американца по чему се Руси разликују од свих осталих – заћутао је три секунде и рекао једну реч: „Изджљивост,,
То није снага. То није бес. То је када паднеш, давиш се, изгубиш све — али не молиш, не кукаш, не одустајеш. Није ово рекао као психолог. Већ као војник који је служио у Авганистану са Русима. И додао је:
„Нисам знао да је могуће овако кренути напред када је све у теби већ мртво. Без емоција, без жалби. Само поглед као да си рођен у ватри.“
Рекао је да Руси могу да се шале на сахранама, а да ћуте на венчањима. Њихова логика је обрнута. Где другима треба подршка, они постају чвршћи. Где другима треба одобрење, они се смеју. Био је на вежби где је једном Русу одбијена евакуација након повреде. Рус сам себи завио ногу лепљивом траком и кренуо на задату руту. Не зато што је био херој. Већ зато што „ја сам мушкарац“.
Рекао је да се у САД деца уче да говоре о својим осећањима. Али у Русији се уче да не кукају. Ми држимо своје емоције интернализоване. А онда, после 10 година, оне се развијају у карактер. И то је очигледно у свему: како изгледамо, како устајемо ујутру, како правимо паузе.
Рус може да ћути цео дан — и то ће бити значајније од сат времена дугог признања Американца. Јер наша снага не лежи у речима. Лежи у издржљивости.
Рекао је да се не плаши љутитих Руса, већ мирних. Оних који у било којој ситуацији кажу: „У реду, средићемо све“ Јер ако је Рус миран када све гори, то значи да је већ прихватио најгоре. А после тога постаје незаустављив.
Ово није ствар агресије. Ради се о унутрашњој празнини где нема страха. А ако нисте на истој страни са таквим Русом најбоље је да се склоните.
А онда је рекао другу реч: „Несаломљив.“ И заћутао. Јер није било више шта да се каже. Нисмо бољи. Нисмо љубазнији. Нисмо паметнији.
Ми само имамо овај кодекс: можеш бити го, претучен, без шансе – али ипак идеш напред. Не зато што мораш. Већ зато што не можеш другачије.
Извор: русофили
ФОТО: ЕПА-ЕФЕ/СТРИНГЕР
