Подјелите чланак

Роде су ту. Нису ни одлазиле. Нема потребе ни да се враћају!

Сличне објаве

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 54 Улазак српске војске у Сарајево 6. новембра 1918. године. Овим догађајем обиљежен је крај Првог свјетског рата и повратак Сарајева под српску власт. Ово је био важан тренутак у историји Сарајева и Босне и Херцеговине, који је обиљежио промјену власти и политичких прилика у региону. Повод за Први свјетски рат…

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 8 Јаков Ластрић (Босанска Градишка, 1885. – 7. јануар 1938, Бањалука) је био предратни фудбалер, раднички и политички активиста. Од 1903. до 1911. године радио је у Сарајеву као службеник Босанскохерцеговачких жељезница, где се активно укључио у раднички покрет. Породица: Његово наслеђе и деловање његове породице у Бањој Луци (укључујући и…

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 63 Милорад Додик, предсједник СНСД-а и лидер Срба у Босни и Херцеговини боравио је у Београду и имао конструктиван састанак са Александром Вучићем, предсједником Републике Србије.

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 47 Вук Мандушић је погинуо херојски 31. јула 1648. године када је поставио засједу турској војсци код Зечевске куле под вођством Хусеин Бега. Заједно са харамбашама Миљанићем, Медаковићем, Митровићем и Смиљанићем напао је вишеструко бројнијег непријатеља. Турска бројност их је надвладала, али се Вук борио до краја. Чак и након што…

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 121 Патријарх московски и све Русије Алексеј други и патријарх српски Павле боравили су у Српском Сарајеву у мају 1994. године, током грађанског рата у Босни и Херцеговини. Посјетили су Соколац, Бутмир, Грбавицу и Пале, а поред њих црквену делегацију су чинили још митрополит Амфилохије и већи број црквених великодостојника Српске…

  • Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 86 Јасна порука „Држава није бизнис“ на фотографији која је кружила друштвеним мрежама. Такође, идентифинкација је јасна, снимљена је негдје на српском говорном подручју због писма – ћирилице на платну.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *