Есад паша Топтани, српски пријатељ, албански издајник

Подјелите чланак

Пише: српскопитање

Есад паша Топтани, био је премијер Албаније у време Првог светског рата, када се српска војска повлачила преко албанских врлети према обали јер је мислила да је ту чека спас. Разбијена нападом са три фронта, изнурена борбама на Церу и Колубари, лоше опремљена, болесна и гладна, изабрала је пут преко албанских планина радије него да потпише капитулацију или буде уништена.

Есад паша Топтани је издао проглас да српска војска може пролазити преко албанске територије и да се динар има сматрати као законско средство плаћања. Осим тога, сво следовање хране које је имао за своју војску дао је да се подели српској.

Најгоре је тек уследило. Једини пролаз до мора је био у уском кланцу и са само једним мостом на Белом Дриму, врло видљивим немачким авионима који би збрисали сваког ко би покушао да га пређе. Везиров мост је могао бити мост великог страдања да је Есад паша попустио под притиском Немачке и дозволио прелет авионима и бомбардовање српске војске. Обећавали су му, претили, притискали свим средствима али се паша није поколебао.

Овај чин је сматран као чин издаје и убрзо после рата су га сменили а неколико година касније и убили у Паризу. У Албанији је синоним за издају.

Сахрањен је на српском војничком гробљу у Паризу. У мору крстова има и један полумесец и ту почива Есад паша. Ђаци не уче о њему, нигде се не спомиње. Не знају Срби да их не би било, да се њихови дедови не би вратили из Албаније да није било паше.

У Београду постоји толико споменика мање заслужним људима а Есад паша нема споменик.

Есад паша је своју „издају“ платио животом.

Требало би мало више да знамо о људима који су заслужни за наш физички опстанак.

Извор: фејсбук страница Врањска, Тодорићи, Билећа

Извор фотографија: Wikipedia; Youtube/printscreen.

Fotografije uredio: @Oficijalnastranicazanimljivo/FB.

Сличне објаве

  • Бањалука престоница НДХ

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 67 (Улога Кристијана Крековића) Пише: Зоран ПЕЈАШИНОВИЋ, историчар Није непознато да је Анте Павелић размишљао да од Бање Луке начини некакву престоницу, сједиште дипломатског кора и владе НДХ. О томе је јавно говорио ратним извјештачима и новинарима, а у једном мађарском листу с почетка 1943. године читамо образложење те идеје. Бања…

  • Напади на соколе у Краљевини СХС

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 147 Пише: Саша НЕДЕЉКОВИЋ Аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије После ослобођења и уједињења 1918. циљ Сокола био је одбрана стечене слободе и независности. Соколи су у својој држави били сарадник свих оних фактора, који су радили на јачању државе. Старешинство сокола истицало је да соколство неће…

  • Ој, завичају мој, што у туђини остаде…

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 385 Пише: Славко БАСАРА Прође тачно 30 година, а као да смо јуче отишли. Слике у сјећању још свјеже. Дјетињство и завичај сам оставио с друге стране ентитетске границе. Сада све то изгледа као иностранство. Сокаци и путељци, њиве и ливаде, Шаиновац, село Отиш, Лушци Паланка, комплетна котлина и паланачко поље…

  • Пељешац, старо српско полуострво

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 221 Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ Ово је стара српска Немањићка жупа Пељешац, некада 100% српско и православно полуострво. На Пељешцу данас имамо остатке чак 10 српских манастира: Светог Архангела Михаила, Светог Николе, Светог Јована Крститеља, Свете Марије Магдалене, Пресвете Богородице у Лужинама, Светог Мартина, Светог Георгија, Светих Козме и Дамјана, Светог Стефана…

  • Покољ над цивилима у Кукавицама

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 92 Пише: српскопитање Муслимански зликовци на челу са командиром чете Мухамедом Шишићем напали су кукавички и подмукло 27. августа 1992. године колону српских цивила која се из Горажда организовано повлачила према Рогатици преко Јабучког седла, Месића и Кукавица. Колона се састојала из десетак путничких аутомобила и једног аутобуса бијеле боје кога…

  • Логор Шопроњек

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 149 Аустро-Угарска 1914.- 1918. године, 35.000–40.000 (25.000+3.000 српских) логораша Пише: Мирчета ВЕМИЋ Логор Шопроњек, „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике  Шопроњек” (Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Sopronnyék), био је још један логор у близини Нежидерског језера, на територији тадашње Угарске. Саграђен је по наређењу војне команде у Пожуну (Братислава) од 5….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *