Парадокси Кумановског краја
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
На левој страни фото-колажа видимо некадашњи споменик Зебрњак (1937), 48,5 метара висок, подигнут у част Кумановске битке 23-24. октобра 1912. године, када је Прва армија Краљевине Србије поразила Турке и ослободила Куманово. У спомен-костурници су почивале кости 678 погинулих војника Прве српске армије. На врху се налазио „вечни пламен“ као знак сећања на погинуле али и на 3280 рањених и 597 несталих војника; међу њима су и локални комити из Кумановског краја – из Вардарске Македоније, који су дочекали српску армију као ослободилачку и помогли у ослобођењу Кумановског краја од Турака. Бугари су овај споменик минирали 1942. године, а после рата комунисти су спречили обнову уз образложење да је споменик „шовинистичко наслеђе краљевине Југославије“ те су његове остатке само конзервирали, а данас читав комплекс стоји у руинама.
На десној страни фото-колажа је споменик УЧК у Липкову (подигнут 2022. године) удаљен око 20 километара од Зебрњака. У питању је 20 метара висока кула са албанским орлом на врху. Коштала је 200 000 евра и потпуно је финансирана из буџета Општине Липково – парадоксално, јер су ти УЧК (ОНА) борци 2001. године убијали грађане Кумановског краја (Македонце и Србе) и борили се против македонске државе а за стварање Велике Албаније.
Апсолутна иронија је и та што су локални Албанци 1912. године били на страни Турака, против ослободилаца Куманова тако да имамо пример парадокса – У руинама је споменик ослободиоцима Куманова од Турака (војници Прве српске армије и локални комити из Куманова уз жртве од 4500+), а сјаји споменик убицама православних житеља истог краја и то финансиран из македонског државног буџета.
ФОТО: фејсбук
