Јасно питање за оне који тврде ношење „бијелих трака“ у Приједору
Како то, да од преко 130 избјеглица из Приједора, које су између 1992. и 1994. године, интервјуисане у Хрватској од стране Хрватског информативног центар (ХИЦ), само се у четири интервјуа спомињу бијеле траке око руке за муслиманско и хрватско становништво?
Извор: Самопоштовање
Ево још једно питање у мору питања, које имамо у вези наводних „бијелих трака“ у Приједору 1992. године. Молимо супротну страну да умјесто увреда и пријетњи, покуша дати одговор на наше питање, како би успоставили какав такав објективан дијалог. Молимо вас да пажљиво прочитате питање, јер је мало подуже ради прецизирања свих потребних чињеница. Питање гласи:
Како то, да од преко 130 избјеглица из Приједора, које су између 1992. и 1994. године, интервјуисане у Хрватској од стране Хрватског информативног центар (ХИЦ), само се у четири интервјуа спомињу бијеле траке око руке за муслиманско и хрватско становништво? То само по себи говори да бијеле траке, ако су негдје и ношене, нису биле масовног карактера и нису биле маркер раздвајања између српског и несрпског становништва Приједора, односно не могу се поредити са онима за Јевреје у Трећем Рајху или за Јевреје и Србе у НДХ. Сва четири свједочења се односе на ужу градску зону која је била обухваћена борбама, непосредно након одбијеног напада муслиманско-хрватских снага на Приједор када је требало заштитити цивиле. Да је међу цивилима било и припадника муслиманско-хрватских војних формација који су наводно морали ставити траку када су ишли на саслушање у СУП, говори нам и један свједок који каже да је био припадник неоусташке формација Хрватске обрамбене снаге (ХОС).
Међутим, већина свједока из уже градске зоне не спомиње бијеле траке, а говоре о истим догађајима. Такође, постоје свједоци који наводе да су српски војници били обиљежени и бијелим тракама око руке. Оно што се још да примјетити јесте, да су сва четири свједочења у којима се спомињу „бијеле траке“ узета 1994. године, када се већ знало за подигнуту оптужбу против Душка Тадића, а у том поступку хашки трибунал је усвојио „судску чињеницу“ о бијелим тракама за несрбе у Приједору и та „чињеница“ је постала дијелом и неколико других оптужби пред хашким трибуналом. Имајући у виду да је тужилац против Тадића извео лажног свједока, Србина Драгана Опачића чије је лажно свједочење откривено током суђења, постоји оправдана сумња у вјеродостојност поменутих свједока.
Фотографија: Сабирни центар „Трнопоље“, 5. август 1992. године.
ФОТО: фејсбук
