Годинама сам сањао мајку да ме дозива и прекорјева
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Високо – град у Средњој Босни који је данас познат по причи о пирамидама и у којем се чак прави и пица у облику пирамиде. Оно што се вјешто прикрива јесте страховити геноцид који је спроведен над српским становништвом у овом граду и његовој околини. У оба свјетска рата височки Срби су претрпјели тешке злочине од стране својих комшија муслимана а у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату Срби су потпуно истребљени са овог подручја.
Прогон и покољ српског народа у Високом спроведен је 20. јуна 1992. године. Тога дана је више од 5000 Срба кренуло у збјегове према истоку, ка Романији а сви они који су остали у својим кућама изамсакрирани су на бруталне начине. За ове злочине нико до данас није одговарао.
Тог крвавог 20. јуна 1992. године јаке муслиманске снаге из самог Високог као и из сусједног Какња ударају на српска села Колошићи и Нишањ те том приликом убијају 67 Срба оба пола и свих узраста. Убијање од реда уз систематско спаљивање свих објеката у нападнутим селима увелико је подсјећало на Други свјетски рат.
Урош Вуковић из Колошића, који данас живи у Бијељини, каже да је стратегија муслиманских војних формација у околини Високог била да се истребе читаве српске фамилије како би се то подручје стопостотно етнички очистило од Срба. Његова породична трагедија је истински доказ такве намјере.
„Прошло је 30 година од када су ми Муслимани убили оца, мајку, брата, братанца и два брата од стрица и то све у једном дану а остала родбина и комшије су нашли спас у збјегу. Исто тако је пострадала и породица Дамјановић из Дебелог Нишња.
Ја сам преживио јер у тренутку муслиманског напада нисам био у селу.“
Послије масакра, лешеви побијених Срба су данима лежали по улицама, двориштима, гумнима, њивама, воћњацима итд. гдје су људи били убијени.
„Годинама сам сањао исти сан у којем ме моја покојна мајка дозива и прекорјева што сам их мртве оставио да данима леже тамо.“
Вуковић каже да већ предуго чека да се злочинци који су му побили породицу приведу правди али да муслиманске институције то отворено спречавају.
Долином ријеке Босне од излаза из града Добоја па до источних дијелова Сарајева данас готово и нема живих Срба. Сви градови су очишћени а села до темеља порушена. Повратак је испод 2% у односу на предратно стање.
ФОТО: фејсбук
