Најстарија кафана у Србији основана је 1826. године…
Пише: Српскопитање
На раскрсници од које се са ибарског друма одвајао пут према планини Троглав и према варошима, Ваљеву, Ужицу и Шапцу, ушушкана у прелепу природу, давне 1826. године почела је да радом једна од најстаријих кафана у Србији. Налази се у Богутовцу близу Краљева. Тадашњу механу отворио је Симо Матовић, трговац из Београда.
Зграда механе зидана је по узору на турске ханове за прихват трговачких каравана који су пролазили ибарским путем од Дубровника и Сарајева. Први власник Сима се поред механског посла бавио и трговином, имао је стовариште грађевинског материјала и пекару.
После Симе Матовића, посао са механом наставља његов син Милан, па затим и његови синови Благоје, Љубиша и Милутин. Миланов син Благоје је 16. октобра 1901. добио „Уверење за лично механско право“. Ова дозвола и данас се налази у породичној документацији породице Матовић. Благоје је поред механе саградио и воденицу на Лопатници.
Благојев син Драгутин наставља породични посао наследивши механу 1934. Дозвола Краљевске банске управе Моравске бановине од 21. децембра 1935. заведена под редним бројем 24277, омогућава му да „може обављати угоститељску радњу под називом крчма“. Овај документ је такође у породичном власништву и данас. Док је Драгутин био власник, крчма је испод зграде имала два подрума за пиће и велику ледару са две коморе. Тим ледом снабдевани су краљевачки угоститељи тог доба. Драгутин је сам производио вино служено у крчми.
Крчма је радила до 1948. када је национализована, а рад је наставила у саставу Лечилишта Богутовачка Бања, касније Земљорадничке задруге Богутовац. Због нерентабилности је затворена 1968. године. Двовековни рад кафана је наставила одмах 1970. Рад је наставио Драгутинов млађи син Мирослав који је и данас власник ове чувене кафане са богатом традицијом.
Одолети времену и „фаст food “ задовољствима, императив је овог култног места. Заточен љубављу, вољом и неуморним радом породице Матовић, опстаје овај споменик српске архитектуре, културне баштине, традиције…
– Види, дете, ова кафана има педигре, а то је да поштујеш госта, да не шићариш, да и другима даш, па ће ти се вратити. У томе је топлина кафане, њена душа. Добар дан и хвала лепо и сиротињи и богатима. Није то од јуче. Овде су уписана два века Матовића – речи су власника Мира.
Мало тога остане иза човека сачувано од заборава што због зуба времена и немарности, или због хрљења ка новом, урбанијем, савременијем и „савршенијем“. На срећу по покољења, постоје они ретки чувари традиције и културе.
За Долину јоргована то је била и остала чувена породица Матовић и „Кафана код Мира“.
Извор: фејсбук страница Занимљива историја и географија
ФОТО: фејсбук
