Орао крсташ, симбол српског грба, бори се за опстанак…

Пише: Српскопитање

Налази се на грбу Србије, а по њему су надимак добили и српски спортисти. Моћна је птица чији распон крила прелази два метра. То је орао крсташ. У Србији је данас, због људског немара, остао још само један гнездећи пар, Бора и Ержика (на основу последњих теренских података Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, прошле године је забележено 19 парова који се гнезде, од којих је 10 успешно излегло младе). Чланови и волонтери Друштва за заштиту и проучавање птица Србије посвећени су напорима да се орао крсташ сачува, и чине све да преостали пар, који се налази у војвођанском селу Српски Крстур, буде заштићен. То значи да су Бора и Ержика под даноноћним посматрањем и заштићени од могућих штетних утицаја људи и природе.

„Због наглог развитка пољопривреде, природна станишта за многе врсте су се јако смањила, или чак и нестала. То није проблем само у Србији, већ и у целом свету, али оно што је било најпогубније за орла крсташа јесте масовна употреба инсектицида под називом Фурадан“, каже Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Употреба тог отрова у Србији је забрањена тек 2014. године, истиче Кнежевић и објашњава да је Фурадан најпре коришћен за третирање семена како би се усев заштитио од инсеката, али је његова употреба знатно проширена када су људи открили колико је ефикасан.

Према његовим речима, Фурадан је коришћен за обрачун са псима луталицама, шакалима и лисицама који су власницима правили штету на имањима и клали стоку. Поступак је крајње једноставан, али са погубним последицама по природу: комад меса намазан инсектицидом се насумично баца у природу.

„Али, у природи је увек већа вероватноћа да ће најпре птице уочити месо, тако да су оне најчешће прве које страдају. Да то треба озбиљно да нас забрине показао нам је случај из 2018. године када смо на Божић добили информацију да је млада јединка орла крсташа која се излегла у Аустрији и тамо била сателитски обележена, свој пут од чак 4.200 километара и кроз осам европских држава након шест месеци завршила отрована у атару села Свилојево код Апатина“, каже Кнежевић.

Тиме је изгубљен један потенцијални нови житељ ових простора, а у Друштву су схватили да морају да раде на едуковању људи о штетности пестицида по природу и то најпре у оним локалним заједницама у којима се тровања најчешће дешавају: „Свим снагама се трудимо да пољопривредницима објаснимо колико је штетно коришћење фурадана“.

У Друштву истичу да је највећи проблем то што људи налазе начине да „испод жита“ набаве Фурадан и након што је његова употреба забрањена, јер га сматрају ефикасним, а занемарују много веће негативне ефекте које он производи.

Тако су чланови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије пријавили случај када је на вашару у Сенти човек продавао „чак 15 литара Фурадана и то недалеко од тезге са пљескавицама, иако је познато да само 0,5 милиграма тог отрова може да усмрти двадесет и једног човека“.

Нестанак станишта и плена допринели су смањењу популације орлова крсташа, али је управо употреба Фурадана ову врсту довела на ивицу опстанка у Србији.

Орао крсташ је често за своја гнезда бирао старе храстове на улазима у насељена места или излазима из њих, на која су мештани често стављали знак крста. То су били такозвани „записи“. Због своје сакралне вредности, то дрвеће се није секло а народ је орлове који су се гнездили на њима назвао „крсташи“.

Развојем пољопривреде, природна станишта орлова крсташа сведена на минимум а данак је платило и старо дрвеће погодно за гнежђење ових крупних птица грабљивица.

Поред тога, дошло је и до несташице хране: основу исхране орла крсташа чине текунице, врста глодара налик веверици која живи на степским пашњацима и ливадама у Војводини. Услед масовног преоравања степских пашњака и ливада, смањивао се број текуница, а то се одразило и на бројност орлова крсташа.

Извор: занимљива историја и географија

ФОТО: фејсбук