Како су и зашто сакривене мошти Јелене Анжујске…
Пише: Српскопитање
Правог имена Јелена Анђелина, Јелена Анжујска била је супруга српског краља Стефана Уроша, краљица и мајка краљева Драгутина и Милутина. Презиме Анжујска, које је до данас наставило да је прати, последица је погрешног превода имена Анђелина, које је понела по византијској владарској породици Анђела.
Краљ Урош I Немањић желео је да на посебан начин дочека своју будућу супругу, па је наредио да се пре њеног доласка, дуж неприступачне долине Ибра, посади прелепо цветно дрвеће како би је предео подсећао на њену родну Провансу. Долина јоргована и њени цветови вековима опстају означавајући љубав и поштовање које је народ гајио према Јелени Анжујској, чувеној по својој мудрости и образовању.
Јелена Анжујска се удала за краља Уроша I око 1250. године. После мужевљеве смрти, замонашила се у цркви св. Николе у Скадру. Она је прва српска краљица која је подизала цркве и манастире у своје име. Основала је прву девојачку школу и сиротиште поред свог двора у Брњацима на извору реке Ибар. Ту је и умрла 8. марта 1314. године.
По сопственој жељи, сахрањена је у својој задужбини, манастиру Градац, а сахрани нису присуствовали само духовни и световни великодостојници, већ и бројни обични грађани којима је за живота помогла.
Још за живота народ ју је прозвао Света Јела. Краљ Милутин је дошао на сахрану из Скопља, тадашње српске престонице, архиепископ Сава III стигао је из Пећи, а служио је епископ рашки Павле и многи други.
Три године после смрти (1317) јавила се Јелена Анжујска у визији једном монаху у својој задужбини, манастиру Градац, и рекла да се њено тело извади из блата и стави пред посетиоце. После свеноћног бденија, рашки епископ Павле је отворио гроб и нашао њено нетакнуто тело из кога се ширио миомирис. Тада је пренета и сахрањена у десној гробници у манастиру Градац.
Седамдесетих година 20. века, Републички завод за заштиту споменика културе Србије, вршио је радове у циљу обнове манастира Градац. Том приликом је отворена гробница Јелене Анжујске. Нађене су њене мошти, као и други скелети у осталим гробницама у цркви. Мошти Јелене Анжујске је разбацала Александра (Цана) Јуришић, археолог Републичког завода, која се увек трудила да уништи трагове српских владара или светитеља. Иста особа је разбацала и мошти краља Уроша I у Сопоћанима, и то без потребног антрополошког прегледа и стручне документације. Зашто и по чијем налогу, никада нећемо сазнати.
Гробница Јелене Анжујске у Градцу је сада празна, а мошти су, наводно, закопане „негде“ испод пода цркве.
У њену част се већ тридесетак година почетком маја одржава међународна манифестација „Дани јоргована”, када, осим Краљева, оживе и средњовековни град Маглич и манастир Жича.
Извор: фејсбук страница Занимљива историја и географија
ФОТО: фејсбук
