Крунослав Драгановић, организатор „пацовских канала“…

Пише: Српскопитање

Крунослав Драгановић (Орашје, 30. октобар 1903 — Сарајево, 3. јул 1983) био је професор на загребачком Богословском факултету и један од поверљивих људи Алојзија Степинца и Ватикана. Организатор је пацовских канала којим је у Јужну Америку пребегло на хиљаде усташких и нацистичких злочинаца.

Католички надбискуп Иван Шарић, иначе члан усташког покрета, видео је способности младог Крунослава, па га је 1932. године послао на више студије у Рим, на Папси оријентални институт да проучава црквене науке. Био је у посети Француској (1933) и Турској (1934), због своје докторске дисертације („Масовни прелаз католика на православље, на хрватском језичком подручју, за вријеме турске владавине“), коју је 1935. одбранио на немачком језику.

Крунослав Драгановић је након слома Краљевине Југославије послат у Београд да окупи и врати хрватске војнике и официре у Загреб. Он је то успешно обавио, a као награду je касније добио мисију у Ватикану.

У августу 1943. године одлази у Ватикан где је постављен за представника НДХ. Уз тај позив, обављао је дужности у хрватском Црвеном крсту. Тако да је добијао од хрватске НДХ владе и велику новчану помоћ. Након завршетка Другог светског рата, велики део тог новца је остао код Драгановића. Један од битних послова које је Драгановић требало да обави у Ватикану је било успостављање сарадње са енглеском и америчком обавештајном службом, што му и успело.

Од маја 1945. па до децембра 1948. Крунослав Драгановић је интензивно радио на пребацивању усташких и нацистичких злочинаца у Јужну Америку (Аргентина, Парагвај, Боливија). У то време је био запослен у католичком институту Св. Јеронимa у Риму, где је добио на располагање црквене просторије које нису биле доступне војним и цивилним властима Италије. Заједно са још неколико католичких свештеника пореклом из Југославије (др Доминик Мандић, фра Витомир Налетилић, дон Иван Илијић) обилазио је логоре у Италији и Аустрији, где су проналазили усташке злочинце и давали им лажна документа, а потом их бродовима пребацивали у Јужну Америку.

Један претрес CIA-e који је извршен у институту „Св. Јеронимa“ септембра 1947., показао је да је Крунослав Драгановић био умешан у помоћ за више од 20.000 усташких и нацистичких злочинаца приликом бежања ван Европе, укључујићи и усташког поглавника Анта Павелића и Клауса Барбија, познатијег као „кољач из Лиона“.

Касније су извештаји CIA-e утврдили да постоји тајна операција „RATLINE“ (пацовски канали), коју је Крунослав Драгановић водио са католичким свештеницима за помагање пребацивања усташких злочинаца из Европе. Све то је рађено под плаштом ватиканске агенције „Национална католичка добротворна организација“ за расељена лица. Сви ти злочинци су са собом носили опљачкано злато од својих жртава. Управо то злато је касније омогућавало усташкој емиграцији да финансира терористичке акције у Југославији и њених дипломата (Радуча ’72, убиство Владимира Роловића, отимање авиона 1972.).

Радио је у Ватикану све до 1964. када је прешао у градић Пресбаум, крај Беча. Ту је наставио своју сарадњу са усташком емиграцијом. Поред тога, писао је и низ „научних“ радова, а највише у вези са дешавањима у Блајбургу маја 1945.

Крунослава Драгановића је 10. септембра 1967. године ухапсила југословенска Удба у Трсту, одакле је био пребачен у Београд, а потом у Сарајево. Месецима је касније ишао у зграду сарајевске полиције, где је давао исказ полицијским истражитељима о свом раду ранијих година. У то време је био стално под присмотром Удбе, јер су усташки емигранти имали добар мотив да га ликвидирају, јер су се бојали одавања информација. Његов исказ у полицији је накуцан на 9.000 страница.

То хапшење Крунослава Драгановића из 1967. године је изазвало бројне реакције, не само у Европи, већ и широм света. Многи су били у дилеми да ли се Драгановић сам предао југословенској Удби, или је Удба заиста успела да се докопа једне од најтраженијих особа.

Крунослав Драгановић је умро у сарајевској болници Кошево 3. јула 1983. године.

Сахрањен је у уском кругу људи на сарајевском гробљу „Баре“. На сахрани су била присутна три свештеника и три световна лица.

Извор: фејсбук страница Занимљива историја и географија

ФОТО: фејсбук