Усташе у замци УДБЕ – Операција „Гвардијан“

Пише: Српскопитање

Операција Гвардијан је била акција Удбе из 1947. и 1948. којом је разбијен покушај усташке емиграције да изведе терористичке и диверзантске акције и уједине крижарске формације у устанак против нових власти ФНРЈ. Акција убацивања усташа је покренута уз сагласност Анте Павелића, иако се он након њеног неуспеха од тога одграђивао. Акцију је водио Божидар Кавран. Прва група је ухапшена на планини Папук. УДБА је тада покренула операцију „Гвардијан“ (усташама у иностранству су слате лажне поруке којима су намамљивани да дођу) током које је на југословенско-аустријској граници у наредних месеци ухапшено укупно 19 усташких група, а операција је завршена хапшењем Божидара Каврана, главног организатора илегалног убацивања усташа. Ухапшеним усташама суђено је током августа 1948. године и већина их је осуђена на смрт, а остали на дуже затворске казне. У акцији је убијено или ухапшено 96 усташа, међу којима и Анте Врбан и кољач Љубо Милош.

Поразом НДХ и повлачњем њене војске у Аустрију у мају 1945., у Југославији су остале групице усташких војника који су избегли заробљавање. Називали су се крижарима и шкрипарима, а на њиховом челу је био Вјекослав Лубурић. До 1946. антикомунистички настројени Хрвати, углавном бивше усташе или високорангирани домобрани за време постојања НДХ, успели су се повезати довољно да разматрају подизање устанка у Хрватској коју су сада контролисале нове комунистичке власти. Знали су за постојање крижара, али није било директне везе између њих и емиграната. Усташе у емиграцији су у Југославију убацивали своје људе да их известе о стању у земљи. Усташки бојник (мајор) Анте Врбан се већ у лето 1945. вратио из избеглиштва и стигао надомак Загреба. Врбан се на наговор Анте Павелића и пуковника Јакова Џала априла 1946. поново вратио у Југославију и шест месеци обилазио крижаре по северној Хрватској и Босни и Херцеговини.

Хрватски емигранти у иностранству ширили су преувеличане вести о броју крижара и њиховим борбама против југословенских снага безбедности. Наде усташког руководства о повратку у земљу подгрејавало је све јаче заоштравање односа између Совјетског Савеза и Југославије са једне стране и западних савезника са друге стране и чинило им се да је нови светски рат неизбежан. Ловро Сучић и Божидар Кавран су 1946. покренули иницијативу за оснивање Хрватскога државног одбора у Аустрији, чији би задатак био дизање устанка на подручју бивше НДХ. Одбор је морао да припреми и групе официра које би се убациле да би организовали оружане група. Емигранти су ступили у контакт и с неким страним обавјештајним службама. Од америчке обавештајне службе су добили обећање да ће их снабдети потребним материјалним и техничким средствима, а заузврат је требало да шаљу извештаје о стању у Југославији. Како су и до усташке емиграције у Италији стизале вести о наводном озбиљном отпору новој Југославији, и они су се почели да праве планове о подизању устанка. Тај план су назвали „Акција 10. травањ“. Повезали су се са емигрантима у Аустрији и понудили да и они учествују у операцији. Кавран је са неповерењем прихватио њихово учешће, пошто су усташе у Италији биле под јаким утицајем Анте Мошкова, који је био у сукобу са Павелићем. Кад је постигнуто компромисно решење између ове две групе, Кавран је под псеудонимом “Гвардијан” отишао у Италију и у избегличким логорима изабрао људе за овај план. План је био да се повежу са крижарима Рафаела Бобана, за које се претпостављало да делују негде у Билогори.

Пре започињања операције убацивања емиграната, центар Удбе за Хрватску у Загребу, добио је током маја 1948. депешу из Беча од свог главног сарадника међу усташким емигрантима, да ће ускоро на Папук доћи прва група. Удба је одмах припремила акцију под тајним именом Гвардијан, Каврановом псеудониму, и поставила замке.

Кавран је, уз подршку осталог емигрантског водства, одлучио да пошаље прву групу у Југославије. За њу је одредио усташке бојнике Љубу Милоша, бившег команданта логора Јасеновац, Анту Врбана и бојника Луку Гргића. Кавран их је пре поласка уверавао да ће сигурно моћи да остваре сарадњу са присталицама Хрватске сељачке странке у земљи. Задатак им је био организовање и повезивање и тих група. Група је 7. јуна прешла југословенско-мађарску границу. Милош је по куриру послао Каврану извштај да на копривничком подручју не постоји никаква крижарска група и да одлазе даље. Након неколико дана лутања Папуком, Диљем, Псуњом и Бабјом Гором, уверили су се да нема крижарских група и кренули су натраг у Аустрију. На повратку су 19. јула наишли на агента Удбе који се повезао с групом, а истовремено је о њима известио своју централу. Он се представио да је припадник крижарске групе бојника Микулчића кога су ови лично познавали, па су договорили састанак са њим за два дана. Милош и Врбан су кренули са припадницима Удбе у импровизовани логор. Док су се одмарали, након што је руководећи официр Удбе изговорио сигнал који је гласио: „Јожа/Јозо, дај воде“, припадници Удбе су се бацили на Милоша и Врбана. Гргић је ликвидиран касније. Ухваћени диверзанти пребачени су у затвор на Савској цести у Загребу.

У истрази су обојица детаљно испричала даље планове својих колега у емиграцији, па је Удба за Хрватску, под водством Стеве Крајачића, кренула даље у акцију. Својим каналима је упутила Каврану лажну поруку, известивши га да се прва група на Папуку повезала са крижарима и нагласила је да на терену недостаје официра. Удбин циљ је било хватање виших официра и истакнутијих политичара.

Кавран је из Аустрије упутио и другу групу која је прешла границу 20. јула. За њихов долазак Удба је сазнала од сељака из околине Копривнице и Ђурђевца који су им пријавили да су приметили петорицу сумњивих људи планинара. Ова групе је ухапшена у Сухопољу 29. јула. У међувремену, Милош се под притиском доказа да је као заповедник Јасеновца одговоран за ратне злочине ускоро сломио и пристао на сарадњу са Удбом. Одао је шифру и радио-сигнале, прихвативши такође да потписује и писмене поруке. Следећих месеци пристизала је група за групом, право у замке Удбе. У последњој групи 3. јула дошао је и сам Кавран. Каврановим хапшењем окончана је операција Гвардијан. Удба је 9. или 10. јула усташком центру у Филаху послала депешу: „Ми смо вас зајебали. Стоп. Сви сте у нашем затвору.“

Ухваћено је свих 96 убачених усташа. Судови Народне Републике Хрватске су током 1948. осудили 20 припадника ових група (међу њима Милоша, Врбана и Каврана) на смрт вешањем и трајни губитак свих права, 57 на смрт стрељањем, а остали су осуђени на доживотни затвор или временске казне од 15 до 20 година.

Извор: фејсбук страница Занимљива историја и географија

ФОТО: фејсбук