Пакао Добровољачке улице, овако се десило…

Пише: Српскопитање

Једна од гнуснијих и лицемернијих тврдњи које се редовно шаљу из Сарајева, јесте релативизовање броја жртава у Добровољачкој (своје жртве су из подршку запада умножавали 10 пута, а српске смањивали за 10 пута). Јер, забога, нису сви страдали у тој улици, већ и у другим. Зато објављујемо хронологију тих злочина.

У Сарајеву су 2. и 3. маја 1992. године убијена 42 војника ЈНА и цивила, рањено их је 73, а заробљено 215. Догађаји који су довели до крваве ликвидације војника у Добровољачкој улици били су брутални и добро испланирани.

Напад на Дом ЈНА у Сарајеву почео је 2. маја 1992. године око 12.00 часова. Припадници „зелених беретки” и других муслиманских снага опколили су 10 припадника ЈНА. Према сведочењима војника и војних старешина, касарне у Сарајеву су биле блокиране и стављене под опсаду муслиманских снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Милана Шупута из 65. Заштитног моторизованог пука са 2 БОВ-а (борбена оклопна возила), 3 ПУХ-а (теренска возила) и 40 војника као помоћ опкољеним војницима у Дому ЈНА. Упали су у заседу у улици Ђуре Ђаковића, где је погинуло 6 припадника ЈНА.

Мајор Марко Лабудовић из Војне болнице креће у помоћ групи пуковника Шупута. Успео се са својом јединицом пробити до трамвајске станице на Скендерији и ту су дочекани ватром. На Скендерији је тад, из заседе убијено 14, а рањено 6 припадника ЈНА.

Истога дана, око 13 часова, извршен је напад на возило које је транспортовало храну за команду Друге војне области. Погинули су капетан и возач . У 17 часова убијен је један војник у команди. Напад је престао око 20 часова.

Међу појединим, бившим војницима и војним старешинама који су тада били у Сарајеву, постоји теорија да је напад на Дом ЈНА био „камуфлажа , јер је главни циљ било увођење 65. Заштитног моторизованог пука у најужи део града, где ће се напасти”. Треба знати да је 65. ЗМП, формиран у оквиру бивше ЈНА, до 1992. године био смештен у Загребу у касарни „Маршал Тито” . Након повлачења из Хрватске, смешта се у касарну у Кисељаку, а материјално техничка средства у касарну „Бутиле” у Сарајеву. Једна од активности била је одузимање нелегалног наоружања од грађана кроз активирање противтерористичке чете и заједничко патролирање са специјалном јединицом МУП-а РБиХ којом је командовао Драган Викић.

Истог дана, увече, председник Предсједништва БиХ, Алија Изетбеговић, враћа се из Лисабона у Сарајево. Са аеродрома је одведен у касарну ЈНА „Слободан Принцип Сељо” у Лукавици, где му је објашњена ситуација у граду и затражено посредовање у преговорима о безбедном повлачењу припадника ЈНА из Сарајева. Изетбеговић прихвата да дође до команде Друге војне области и да са колоном, уз генерала ЈНА Милутина Кукањца и команданта УНПРОФОР-а, генерала Луиса Мекензија, изађе из града.

Око 18 часова, 3. маја, колона од 40-ак возила и око 300 људи, креће из касарне. Убрзо, када су стигли до Добровољачке улице, колона је из заседе пресечена, ватру су отвориле муслиманске снаге, тзв. „Зелене беретке”, „Патриотска лига”, припадници ТО и полиције. Пуцали су на војнике који су били беспомоћни, многи од њих, седећи под церадама, нису ни знали шта се догађа. Према сведочењу преживелих из колоне, убиства и рањавања су била брутална.

„Могао сам да видим како војници Територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола. Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу“, написао је у својој књизи „Чувар мира – пут у Сарајево” генерал Мекензи.

„У Добровољачкој улици, убијено је 9 припадника ЈНА: пуковници Мирко Сокић, Бошко Михаиловић и Градимир Петровић, потпуковник Бошко Јовановић, десетар Ивица Симић, војници Миодраг Ђукић и Здравко Томовић, доктор Будимир Радуловић и службеница Нурмела Шуко.Ту је рањено 29 припадника ЈНА“, наводи Душан Зуровац председник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сарајеву „Истина“. Зуровац је аутор књиге „Злочин у Добровољачкој улици“, у којој се наводе имена и презимена свих убијених и рањених припадника ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву.

Карактер напада потврђен је током целог маја 1992. године, у акцијама које су уследиле од стране паравојних муслиманских формација, када је убијен велики број цивила српске националности у Сарајеву. Бивша Добровољачка улица, сада је улица Хамдије Крешевљаковића. Улица данас носи ново име, али ништа ново нема у случају „Добровољачка”. Док породице убијених, бивши припадници ЈНА и представници РС, обележавају сваке године сећање на мучки злочин, у Сарајеву се ова два дана, тј. почетак маја 1992., сматрају кључним у одбрани града од ЈНА. Тврди се да је ЈНА планирала 2. маја заузимање центра Сарајева и свих важних институција!

Новинар и војнополитички коментатор, покојни Мирослав Лазански, изнео је у тексту објављеном у „Политици” 2012.године, поглед на дешавања у Добровољачкој, у коме објашњава став званичног Сарајева према овом злочину.

„Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици. Из етера стиже порука припадницима „Зелених беретки”: „Убијте Алију”. Глас додаје: „Кљујо, склони се, ја водим ову операцију”. У Сарајеву добро знају чији је то био глас. Добровољачка је био покушај и да се убије Алија Изетбеговић. Од својих. А оптужи ЈНА. Отуда и такав став званичног Сарајева према трагедији убијених припадника ЈНА“, стоји, између осталог, у тексту Лазанског.

У Сарајеву су 2. и 3. маја 1992. убијена 42 војника и цивила. Убијени су у Дому ЈНА, у улици Ђуре Ђаковића, на Скендерији, у Добровољачкој улици и на другим локацијама у граду. По националној структури, страдали су: 32 Србина, 6 Хрвата, 2 муслимана и 2 Албанца. Убијено је 10 официра, 28 војника ЈНА и 4 грађанска лица која су радила у ЈНА.

Извор: фејсбук страница Занимљива историја и географија

ФОТО: фејсбук