Од покоља до заборава, Козара 1942 – 2026.
Зашто Србима поново кроје историју и коме смета истина о затирању – геноцид?
Пише: Зоран М. КОС, новинар истраживач и публициста
Да питамо струку: Анализа битних обележја злочина на Козари 1942. године: Еволуција термина од ЖФТ, „масовног страдања“ до само страдања кроз призму културе сећања до 2026. године
Који историјски извори и документи из 1942. године потврђују намеру потпуног уништења становништва Козаре?
Зашто се појам „геноцид“ данас чешће користи код других мјеста и топонима а за Козару не? у односу на период друге половине 20. века?
Како култура сећања у периоду од 1942. до 2026. године обликује наш поглед на ову трагедију?
Данас сам присуствовао обиљежавању 84 године од Козарске офанзиве. За мене је овај дан имао и дубоко личну димензију. Пред саму офанзиву на Козару био је рођенда моје мајке, која се сада налази на самрти. Њен отац, мој ђед Јовица, одведен је са Козаре у логор Земун, гдје је скапо од глади.
Стојећи на Мраковици, посматрао сам крст у кругу, кружни ток и Џамоњин споменик, његове кругове и вертикале. Свако у њима може препознати своју симболику. Ја сам данас видио страдање, васкрсење и трајање. И много питања. И многе теме о којима нећу овом приликом , о крсту у кружном току неки други пут.

Говор Милорада Додика трајао је око 18 минута. За мене је првих тринаест минута било историјски важно, садржајно и тачно. Посљедњих пет минута односило се на геополитику и дневну политику, што није област која ме овом приликом занима.
Запазио сам и да представник СУБНОР-а, осим „ПЛЕМЕНИТЕ?!Дијане Будисављевић“, није поменуо ниједно друго име. Сличан приступ имао је и државни секретар из Владе Србије, што указује на исти концепт тумачења. И истог саветника.
У самом програму као организатори наведени су Владе Републике Српске и Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова. Ипак, остаје питање које заслужује озбиљну расправу: зашто се и даље користи израз „страдање“, када су на Козари и Поткозарју 1942. године у педесетак дана усташке снаге Независне Државе Хрватске, уз помоћ њемачких јединица, извршиле масовно уништавање српског становништва, са више од 100.000 убијених, одведених у логоре и прогнаних?
Да ли је вријеме да се о тим догађајима говори прецизнијим историјским и правним појмовима? Страдање или геноцид?
Ускоро опширније о теми „Козара 1942–2026“.
