Злочиначки пир – чемер у Чемерном!

Пише: Српскопитање

Врисци силованих жена су одјекивали шумом! Има ли правде за српске жртве? Сестре Дамјановић силоване пред мајком након чега су све три потом масакриране!

У Илијашу ће је служен парастос за жртве масакра у селу Чемерно које су 10. јуна 1992. починили припадници бошњачке војске Армије БиХ.

Пред Судом БиХ се суди бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције такозване РБиХ оптуженим за стравичне злочине над српским цивилима на подручју Чемерна, општина Илијаш, током 1992. године.

Оно што су доживели мештани овог малог места подно Илијаша, није виђено ни у најстрашнијим хорор филмовима. Чак 32-оје мученика окончало је своје животе на најстрашније и најсвирепије начине, непојмљиве људском разуму! Међу убијенима је било десет жена а страдали су цивили свих старосних доби. Најмлађа жртва је имала 16, а најстарија је био слабовити и тешко покретни старац Ново Ћетковић од 82 године. Посебно је интересантна чињеница да ниједна жртва није убијена искључиво и само метком, већ су дословно сви страховито мучени па масакрирани. Жене су злостављане и силоване па побијене. Осморо цивила је обезглављено, укључујући и две жене.

Велиборка Трифковић, имала је ту срећу да се сакрије у једну пећину заједно са својом децом, али њен муж је тада масакриран. Она је сведочила и пред судом БиХ: “ Ја сам 9. јуна 1992. године дошла у посјету својим родитељима у село Чемерно. Напад је почео у раним јутарњим часовима наредног дана. Ја сам чула пуцање. Већ су почели да пале. Чују се говеда, овце, дјеца, жене. Све се чује, јауци, крикови. Чула сам кад је речено – `Немој, куме, молим те`, а кум Миленку био је Нусрет Бешлија.“ Трифковићева је навела да је видела масакрирана тела две сестре које су биле силоване. Несрећне жене су биле наге, с поцепаном одећом и бројним ранама по телу. И друге жене су биле силоване, а цивили су убијени крампом. Страшну судбину доживела је и трудница која је са нестрпљењем чекала дан да њено дете угледа светлост дана и да ужива у свим чарима које родитељство носи. Нису јој звери дозволиле. Убили су је на најсвирепији начин.

Преживели сведок Петар Рашевић који је скривен посматрао крвави пир бошњачке војске испричао је како су нападачи заробили сестре Дамјановић са мајком у штали, те су их силовали и иживљавали се над њима: Село је било опкољено са свих страна, ја сам пробудио Дамјановиће али нико није успио да побјегне. Они су одмах све побили и почели палити. Убијали су дјецу, кога су стигли. Ја сам случајно избјегао..не знам ни сам како сам се спасао. Јадранка и Ранка Дамјановић су устале, биле су ту са мајком али муслимани су стигли већ. Запалили су прво моју кућу па кренули на њихову..ја сам побјегао, сакрио се и видио сам кад су их извели пред ту штали и силовали оба двије и мајка им је била ту. Било је једно десет муслиманских војника..Нек им је на срамоту, то животиње не би урадиле.. Један би је држао за косу, а остали би силовали, иживљавали су се.. Здравку Дамјановићу су биле извађене очи, по ливади су били трагови просутог мозга, на неким телима је оштрим предметом изрезан крст, док је Ново Ћетковић био толико унакажен да смо га препознали само по одећи – причао Рашевић присећајући се да су пронашли живу, али тешко рањену, девојчицу Бранку Трифковић, док је њен презимењак Рајко, који је имао само 16 година, лежао изрешетан, као и његови родитељи, отац Миленко и мајка Јања.

Васо Елез, председник Борачке организације РС Источно Ново Сарајево, рекао је прошле године да злочин у Чемерну представља један од најтежих злочина над жртвама српске националности на подручју Илијаша и околице.

– За нормалног човјека то су потпуно непојмљиве ствари. Тешко је схватити да нетко уђе међу ненаоружане цивиле да их коље, да им откида дијелове тијела, мучи и мрцвари, а то су радили, казао је Елез. Наводи да су жене, поред тога што су свој живот окончале на тако страшан начин, прије смрти доживјеле и највеће понижење – силоване су. – Српска села се нису надала томе од сусједа муслимана, да ће их људи које су познавали напасти с толиком мржњом и радити све што су урадили. Ако је нетко покушао побјећи убили су га пуцајући у леђа, а ако су га ухватили онда би јадни човјек још горе прошао. Све жене било које старости биле су прво силоване, па онда убијене, рекао је Елез.

Тадашњи члан ове комисије, данас члан новоформираног Оперативног тима Владе РС за тражење несталих Слободан Шкрба је изјавио за „Политику” да „нека тела нису пронађена, јер су запаљена као и деведесетогодишња, слепа старица Новка Милић која је била непокретна и живела је сама”.

Бранко Трифковић, један од преживелих, који је у време када је извршен злочин имао 22 године, истакао је да су му овде убијени отац, мајка, брат, тетка, њена два сина и невеста којој су одсекли главу.

– Игром случаја остао сам жив, јер сам након рањавања успио побјећи у стијене, гдје сам се сакрио – присећа се Трифковић. Он наводи да је потом побјегао до места Округлица, где је превијен, а затим се вратио у село које је било спаљено, а житељи поубијани.

Трифковић сведочи да су неки сељани били заклани, неки масакрирани или запаљени, док су се на некима војници такозване армије БиХ иживљавали након чега су их убили. Он наводи да је видео унакажене лешеве – без очију, прстију и других делова тела и додао да се зна ко је починио злочин, али, нажалост, до данас нико није одговарао.

Преживели сведоци су испричали како су кукњава и запомагања заробљених српских цивила чули километрима, чак до суседних села. Врисци силованих жена одјекивали су сатима а многи преживели Срби те страхоте не могу заборавити ни данас!

„То шта су они радили, то само болестан ум може починити тако нешто. Силовали су младе дјевојке, тукли их. Чупали нокте, вадили очи људима. Једног човјека стрељали, заклали ножем по врату, невјесту му исто убили, прије тога је на муке страшне ставили. Трудницу једну су мрцварили сат времена па је крампом заклали, дијете из утробе да изваде…“ – испричала је једна уплакана жена на комеморацији жртвама у Чемерном пре неколико година. 

Невенка Буњевац, којој је стрдала комплетна мужева породица, сећа се да јој је тог дана убијена јетрва Славојка Буњевац која је била трудна шести месец и њен муж.

– Њихов седмогодишњи син, тада је био код тетке и тако остао жив – нагласила је она и додала да је дјечака усвојила једна породица у Србији и да он још не смије да дође на Чемерно гдје су му убијени мајка, отац, дјед и стричеви. Она наглашава да је тог дана убијено седам чланова породице Буњевац на најсвирепији начин – заклани су и бацани у гробницу.

Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно с другим њима познатим лицима, свесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Према наводима оптужнице, Хаџић је у то време био командант Првог одреда „Сретно“ Територијалне одбране /ТО/ Бреза, којем су били потчињени припадници Прве и Друге чете ТО-а Какањ, преноси Бирн.

Турудић је, према оптужници, обављао функцију командира Друге чете ТО-а Какањ, док су Смоло, Сенад, Бењамин и Харис Сикира били припадници другог вода те чете.

Тужилаштво БиХ терети Дурака, као активног полицајца и руководиоца припадника активног и резервног састава Станице јавне безбедности Илијаш, чији је припадник био и Спахић, док је Мирсад Бешлија оптужен као командир чете ТО Корита, која је припадала ТО-у Илијаш, а чији су припадници били и Нусрет и Мирзет Бешлија.

Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године извршили напад на село Чемерно, пуцањем, бацањем бомби, мучењима, паљењем покретне и непокретне имовине, што је довело до смрти 32 лица српске националности оба пола, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година. Убијено је и 10 жена.

Оптужен је и Нехру Ганић у својству команданта Општинског штаба ТО Бреза, који се терети да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају извршење напада на Чемерно, није спречио ово кривично дело, односно није казнио извршиоце.

ФОТО: фејсбук