Вртење у чеврндију – кружни ток као огледало нашег заборава
Пише: Зоран М. КОС
Фотографије су настале јуче на Мраковици.
Посматрам их. Не доносим закључке. Само постављам питања.
Видим кругове. Видим круг као геометријски облик, али и као симбол, вјечности, памћења, затвореног простора и непрекидног кретања.Задњи круг је кружни ток дословно.
У средишту његовом је крст.
Видим и скелу која омогућава да се крсту приђе. Да ли је то само техничко рјешење или симболичан позив да се крсту ипак не може приступити без труда?Или срамота?
Да ли је круг направљен да чува крст или да га раздваја од човјека?
Да ли се око крста врти у круг, а врти у чеврндију, пролази или се крсту долази?
Да ли кружимо око сопственог страдања, а да се никада истински не зауставимо пред њим?
Или је све ово случајност, а симболи постоје само у оку посматрача?
Можда је разлог свему једноставан.
А можда је само превише вруће, па човјек почне да размишља више него што би требало.
Али једно питање ипак остаје:
Да ли је крст на Мраковици постао крст у кружном току, или смо ми постали људи који се непрестано врте око сопственог памћења, а никако да му приђу?
ФОТО: фејсбук
