Злочин на Каталинића Бригу без казне
Систематско затирање српске елите у Сплиту 1991. године
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Током љета 1991. године, на ширем подручју Сплита и околних општина, отпочео је организовани и брутални талас систематског етничког чишћења српског становништва. На удару се прва нашла српска интелигенција – свештеници, књижевници, просвјетни радници, љекари и угледни домаћини. Стратегија је била јасна: обезглавити српску заједницу, утјерати страх и присилити народ на масовни егзодус.
Сви ухапшени су одведени у сједиште тадашњег СЗУП-а (Службе за заштиту уставног поретка) на Каталинића Бригу у Сплиту. Ова локација постала је поприште звјерског мучења, нечовјечног поступања и масовних ликвидација.
До данашњег дана, за ове стравичне злочине над цивилима и интелектуалцима нико није одговарао, а завјера ћутања и даље обавија страдање сплитских Срба.
СПИСАК НЕЗАКОНИТО УХАПШЕНИХ И МУЧЕНИХ СРБА ПО МЈЕСТИМА:
СПЛИТ:
Ђуро Шуша, Слободан Комазец, Душан Папура, Мирко Сушак, Војислав Максимовић, Илија Шкаре, Милан Ивић, Небојша Боровић, Бранко Боровић, Душан Боровић
БРОЋАНАЦ:
Никола Парађина, Душан Просеница, Никола Карановић, Мирко Бојадић, Драган Рашковић, Марко Вујић, Бранко Вујић, Ненад Боровић, Горан Боровић
УБЛИ:
Марко Беара, Лазо Остојић, Раде Кривић, Томо Кривић, Ђуро Пркут, Јово Пркут
КАШТЕЛ СТАРИ:
Ђуро Шуша, Петар Кривић
КАШТЕЛ ЛУКШИЋ:
Ненад Кнежевић, Станко Галић, Душан Галић
КАШТЕЛ ШТАФИЛИЋ:
Никола Беара
СОЛИН:
Милан Шарац, Милан Трзин, Петар Трзин
ОТИШИЋ:
Ђуро Борковић, Петар Борковић, Јово Борковић
РАДОШИЋ:
Недељко Шкаре, Милан Шкаре
БИТЕЛИЋ:
Момчило Буловић, Угљеша Буловић, Гојко Буловић
ДИЋМО:
Саво Тутуш, Милош Стојанац
ШИБЕНИК:
Никола Мрђа
КУЛТУРА НЕКАЖЊИВОСТИ:
Иако постоје јасни свједоци, имена жртава и прецизна локација на којој су се мучења и убиства одвијала (Каталинића Бриг), хрватско правосуђе је потпуно занијемило пред овим чињеницама. Овај злочин остаје црна мрља и трајан подсјетник на вријеме када је припадност српском народу и интелектуалном кругу била пресуда без суђења.
Овакви вулгарни графити на споменику у непосредној близини места страдања представљају бестидно скрнављење историјског сјећања, којим се јефтиним простаклуком и неофашистичким симболима (попут исписаног „88“) свјесно и систематски понижавају српске жртве и брише траг о њиховом страдању.
Да се не заборави и не понови!
ФОТО: фејсбук
