Свети мученици Гламочки и Куленвакуфски
Пише: Српскопитање
Историја Цркве Христове исписана је не само речима Јеванђеља, већ и крвљу њених мученика. Од првих векова до данас, хришћани су страдали зато што нису желели да се одрекну своје вере. Њихова жртва није угасила Цркву – напротив, учинила ју је још снажнијом. Зато је још у раном хришћанству записано да је крв мученика семе из кога ничу нови хришћани.
Међу најстрашнијим страницама српске историје налази се и страдање православног народа у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата. Од самог оснивања тог режима донети су закони који су српски народ лишавали основних права, а убрзо су уследили прогони, присилна покрштавања, хапшења и масовна убиства. Посебан удар био је усмерен на Српску Православну Цркву, њене свештенике и верни народ, јер је циљ био да се избрише и духовни идентитет Срба.
Свештенослужитељи нису напустили своје парохије ни онда када су знали да их чека страдање. Остали су уз свој народ, делећи његову судбину до последњег даха. Многи су мучени, убијени и бачени у јаме само зато што су носили крст Христов и служили свом народу.
Свештеномученик Симо Гламочки
Свештеномученик Симо (Бањац) рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Богословију у Раљеву завршио је 1893. године. Од 1894. до 1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу. Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама Смољани, Камену и Гламочу. Заклали су га хрватски клерофашисти , уочи Илиндана 1941. године у Гламочу.
Свештеномученик Мирко и новомученик Новица Гламочки
Свештеномученик Мирко (Стојисављевић) рођен је у Отишићу код Сиња у Далмацији 1885. године. По завршетку српске православне Богословије у Задру рукоположен је за свештеника 1909. године. Служио је у гламочкој цркви. С двадесетједногодишњим сином Новицом бачен је у јаму Корићани 30. јула 1941. године.
Свештеномученик Родољуб Куленвакуфски
Свештеномученик Родољуб (Самарџић) рођен је 16. марта 1907. године у Рогатици. По завршетку Богословије рукоположен је за свештеника 16. марта 1931. године. Службовао је у Дрнишу, Метковићу, Тепљуху и Гламочу. Убијен је заједно са женом и децом у јуну 1941. године за време великог покоља Срба (тзв. Унског србокоља) у Куленвакуфу код Бихаћа. Убили су га тек пошто је гледао клање супруге и деце.
Исповедник Вукосав Куленфакуфски
Протојереј Вукосав (Милановић) рођен је 1865. године у селу Суваја код Босанског Петровца. По завршетку Богословије у Раљеву рукоположен је за свештеника 1892. године. Служио је у Куленвакуфу, где је и пензионисан. Ухапшен је крајем јула 1941. године с децом и унучићима. Пошто је био слеп муслимани из Куленвакуфа, одани новоствореној хрватској држави, су га натерали да слуша како му кољу децу. Од шока му је препукло срце. Поред набројаних страдалника Српска православна црква уједно обележава и страдање свих осталих Срба са подручја Гламоча који су пострадали за време НД Хрватске што је неколико хиљада мушкараца, жена и деце.
Свети мученици Гламочки и Куленвакуфски, молите Бога за нас!
ФОТО: фејсбук
