Херојина Ирис Шнајдер
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
На данашњи дан 24. јула 1956. године у Хановеру рођена је Ирис Шнајдер, припадница санитета 11.дубичке пјешадијске бригаде Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске.
Недавно нам се јавила на Јутјуб канал ВОЈСКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и преносимо вам њену поруку у цјелини:
‘“Ја сам чистокрвна Њемица. Удала сам се 1979. године за Србина у Њемачкој (родом из Козарске Дубице). Године 1985. смо се преселили у Козарску Дубицу. По занимању сам медицинска сестра.
Али нисам никад могла засновати стално радно мјесто у БиХ до почетка 1991. године. До тад сам радила као преводилац њемачког и енглеског језика хонорарно у металној и текстилној индустрији. Мало у Градишкој у болници на пулмологију и у Дубици на интерном одјелу.
Стекла сам двоје златне дјеце.
Дана 13. септембра 1991. године пао је мост на Сави у Јасеновцу. Почела је БОРБА!
Није било довољно медицинског стручног особља за ратне јединице на разполагању.
Многе медицинске сестре су напустили Босну и отишле у иностранство. Ја сам одлучила да останем овдје на овим лијепим просторима и да не бјежим нигдје и да помогнем српском народу и војсци. Биле су ту још храбре сестре Милка Бајалица и покојна сестра Љуба поред мене у јединици. Да не заборавим претпостављене љекаре као др Милан Латиновић (начелник санитета) и др Златко Сеферовић и двије докторица Весне и болничарке итд….
Била ми је част да помогнем српком народу и не кајем се ни једне секунде за своје одлуке. Ако сам само један живот спасила – био је успјех у тој мисији, Али било их је и више.
Нажалост, брак ми је пропао. Проживјела сам послије рата свакакве тешкоће и одлучила сам се 2006. године на корак да се вратим у Њемачку. Дјеца сад живе такође у Њемачкој. Ја сам се поново удала (наравно за Србина) и често долазим у Приједор и Козарску Дубицу.
Велико ХВАЛА свим борцима и људима добре воље“.
ФОТО: фејсбук
