Пропала муслиманска општина Сребреница…
…а појавио се хибридн „локални геноцид Сребреница“
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Муслимани из Сребренице су 6. маја 1992. године, на Ђурђевдан, напали Србе у сребреничком засеоку Гниона и отпочели редовне крваве походе у правцу српских села на територији те општине. Свако српско село које су напали, након Ђурђевдана 1992. године па до напада на Скелане половином јануара 1993. године, жељели су потпуно уништити и побити све живо. И старо и младо.
У исто вријеме, значи од 6. маја 1992. године па до половине јануара 1993. године, на која су муслиманска села напали српски војници? И колико су убили Муслимана у тим селима, појединачно? Нема потребе излазити причом са ове (ратне муслиманске територије), јер су се те територије држале и судије Хашког трибунала, које су под притиском Њемачке морале Србима судити за геноцид, макар за хибридни „локални геноцид“, састављен од три дијела. Први дио тог „локалног геноцида“ су Муслимани-цивили из Сребренице (њихово напуштање муслиманске ратне општине); Други дио су стријељани Муслимани-војници и полувојници који су, бјежећи из своје ратне општине, кренули кроз непријатељску територију углавном минирану и обезбијеђену артиљеријом; Трећи дио „локалног геноцида“ су Муслимани-борци 28. дивизије који су били убијеђени да је тај њихов пробој до Тузле добро осмишљена војна операција и да ће им Тузлански корпус заједно са њиховим претходним командантом Орићем помоћи да у том пробоју скрше Братунац и Зворник. Не вјерујем да би данас били задовољни статусом жртве „локалног геноцида“, којег су им обезбиједиле жене из Сребренице на челу са Муниром Субашић, муслимански политичари из Сарајева и страни ментори (антиСрби) који су били власници Трибунала у Хагу.
Многи читаоци који посјећују ову моју страницу не знају да је предратна територија општине Сребренице била у рату подијељена на двије општине: на (муслиманску) Сребреницу и (српске) Скелане. Општину Скелане признала је Народна скупштина Републике Српске у току рата, а организатор послијератних избора ОСЦЕ уважавао је тај факат па су Скелани били на списку општина у којима ће се одржати локални избори.
Као што знамо, након уласка Војске Републике Српске у Сребреницу, муслиманска војска је, гледано из српског угла, побјегла из Сребренице желећи да се докопа Тузле, односно територије МХ Федерације. Притом је иза себе оставила жене, дјецу и старце (њих око 30.000) које је Војска Републике Српске уредно превезла на територију Муслиманско-хрватске федерације БиХ. Ко год има, барем, мало мозга у глави схватиће да су млађе жене и дјеца гаранти опстанка једне популације. У конкретном случају: муслиманске популације из предратне општине Сребреница, односно муслиманске ратне општине Сребреница. Што се тиче те (муслиманске) ратне општине Сребреница, без обзира на то што су је темељито очистили од Срба, мислим и на град и на српска села која су успјели да ставе под своју војну контролу – на крају рата су је изгубили. Муслимани-војници нису хтјели да је бране и побјегли су (или са неким циљем отишли) из ње преко минских поља и српских ратних положаја (по цијену огромних жртава), а цивили је напустили, прихватајући да се до Кладња и Муслиманско-хрватске федерације превезу аутобусима Републике Српске.
ФОТО: фејсбук
