Српски сабор у Србу – свједочанство отпора усташизацији
Пише: Српскопитање
Срб, Крајина – На данашњи дан 1990. године, на југу Лике, у древном градићу Србу, чула се ријеч српског народа која се није могла ућуткати. Док су над СР Хрватском почели да се вијоре нови стари усташки барјаци, а српски народ осјећао све јачи притисак и пријетњу, 25. јул 1990. године остао је упамћен као дан када је народ Крајине одлучно подигао глас против угњетавања. Није то био устанак пушака – то је био устанак духа, буђење народног бића пред надолазећим злом.
Народни збор у Србу, са више од 100 000 Срба окупљених из свих крајева Крајине, био је јасан одговор на пријетње и политику која је водила ка неминовном сукобу. Био је то глас отпора наспрам хрватског унитаризма и настојања да се српски народ сведе на мањину без права у рођеној земљи.
ДЕКЛАРАЦИЈА ИЗ СРБА – ЗАВЈЕТ ЗА БУДУЋНОСТ
Тог истог дана, док је Сабор у Загребу усвајао уставне амандмане којима су Србима одузета конститутивна права, у Србу је усвојена Декларација о суверености и аутономији српског народа у СР Хрватској и формирано је Српско Национално Вијеће. Није то био пуки папир! То је био завјет предака, исказ вјековне борбе за опстанак и слободу на својој земљи.
Српски народ је јасно поручио: неће дозволити да буде прегласан, да му се одузму права, да му се погази идентитет. Тај документ није тражио ништа више од онога што припада сваком слободном народу – право на постојање, на своју културу, свој језик, своје писмо и своју Цркву.
СЈЕНКЕ 1941. И ЖИВО СЈЕЋАЊЕ НА ГЕНОЦИД
Симболика Срба била је моћна и дубока. Скуп се одржао уочи 27. јула, дана када је 1941. године управо у Србу и Дрвару букнуо велики народни устанак против злогласне НДХ. Срби Крајине, који су у свјежем сјећању имали стратишта Јадовна, Пага и безданих јама у које су их Хрвати бацали, препознали су исту реторику и исте симболе 1990. године. Сабор у Србу био је историјски крик народа који је поручио да више никада неће дозволити да буде вођен на кланицу.
Хрватска пропаганда је, предвођена Туђманом и његовим сљедбеницима, овај легитимни израз народне воље покушала да прикаже као „побуну“ и „великосрпску агресију“. Али, историја памти: српски народ је само бранио своје огњиште, своју част и свој идентитет, угрожен политиком која је отворено величала усташтво и прогон Срба.
ВЈЕЧНО ПОДСЈЕЋАЊЕ
Срб није само географска тачка на мапи. Срб је симбол. Симбол српског отпора, симбол непокорности, симбол борбе за правду и слободу. Срб је свједочанство да српски народ никада неће ћутати пред неправдом, нити ће се одрећи свог постојања на земљи коју је вијековима крвљу натапао.
Нажалост, ова борба није окончана праведним рјешењем. Умјесто тога, српски народ у данашњој Хрватској је доживио највећу трагедију – масовно етничко чишћење у операцији „Олуја“. Овај злочин, који је резултирао протјеривањем стотина хиљада Срба са вијековних огњишта, није извршен само уз помоћ хрватске војске. Историјске чињенице указују да је у томе кључну улогу одиграла и међународна подршка, посебно Ватикана који је био један од првих који је признао самосталност Хрватске, крчећи пут ка њеној агресивној политици. Додатну, кључну подршку хрватским снагама пружили су и НАТО савезници, чија је логистичка и обавјештајна помоћ била неопходна за спровођење операција које су довеле до прогона српског становништва.
И данас порука из Срба одзвања једнако снажно. Она је подсјетник и опомена свима: српски народ је опстао и опстаће, чувајући своје коријене, своју вјеру и своју слободу. Нека нам овај дан буде вјечно сјећање на снагу и одлучност нашег народа, на нашу неуништивост и наш завјет да ћемо чувати сваку стопу српске земље и свако слово српске историје!
Битка је можда привремено изгубљена, али рат за опстанак српства и истине и даље траје!
ФОТО: фејсбук
