Србима су оптужнице из Хага по правилу стизале у најкритичнијим ратним тренуцима…

Пише: Пише: Деки РС

На данашњи дан 1995. године, главни тужилац у Хагу, Јужноафриканац Ричард Голдстон, потписао је своју прву оптужницу за ратне злочине у БиХ.

Оптужени су били председник Републике Српске Р.К. генерал Војске Републике Српске Р.М. као и још 21 командант и официр ВРС.

Голдстон је преузео функцију од Рамона Салома из Венецуеле, који је остао упамћен као једини именовани главни тужилац који је одбио да ступи на дужност у Хагу.

Повукао се пре него што је уопште почео са радом, изјавивши да је реч о политичком суду.

Војска Републике Српске у то време била је разапета између источног фронта и тешких борби на западу земље.

Подизање ове оптужнице пре завршетка рата директно је утицало на дипломатски статус политичког и војног руководства Републике Српске.

Свега пет дана раније, „Сплитском декларацијом“, Изетбеговић и Туђман омогућили су Хрватској војсци да званично уђе на територију БиХ.

Тиме је покренута офанзива на Грахово и Гламоч, чиме је директно угрожен Книн и утабан терен за терористичку операцију „Олуја“.

За то време, председник Републике Српске и генерал ВРС нису могли да учествују ни на међународним мировним преговорима јер им је претило хапшење.

Због тога је Републику Српску морао да заступа Слободан Милошевић.

Четири године касније, сценарио се поновио.

На дан 26. маја 1999. године, док је трајала операција „Стрела“, где су Србију на Паштрику заједнички нападали ОВК, регуларна војска Албаније и НАТО авијација – у Хагу је званично оптужен и сам Слободан Милошевић.

Тако је Хашки трибунал од самог почетка јасно показао да је одабрао страну у сукобу.

Суђења лидерима једне стране започињана су пре него што је иједан мировни уговор потписан, што је незабележен преседан у међународном праву.

Суд у Хагу судио је Србима још 1929. године.

Тада је Француска испоставила Србији рачун за пружену помоћ током Првог светског рата.

Суд је одлучио да је Србија дужна свом дојучерашњем савезнику чак 2,4 милијарде франака, и то у злату.

Иницијативу за оснивање Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију дао је немачки министар спољних послова Клаус Кинкел.

Суд је званично настао Резолуцијом 808 Савета безбедности УН, 22. фебруара 1993. године.

Био је то први међународни суд за ратне злочине који су формирале Уједињене нације и први такве врсте још од Нирнбершког и Токијског процеса.

Хашки трибунал имао је надлежност да суди за геноцйд и тешка кршења хуманитарног права, али искључиво појединцима – не и организацијама, институцијама или владама.

Када су се судије окупиле у Хагу крајем 1993. године, нису имале новца, тужиоце, затворенике, па чак ни свечане униформе.

Први оптуженик, Душко Тадић, стигао је у Хаг тек у фебруару 1995. године.

До тада су судије саме себи писале правила и законе по којима ће касније судити.

Свој рад на терену Хаг је званично започео у новембру 1994. године.

Прва подигнута оптужница била је против, наравно Србина, Драгана Николића, чиме је јасно наговештен будући курс ове институције.

Судија Фредерик Хархоф уздрмао је темеље Трибунала 2013. године, када је у јавност доспело његово писмо.

У њему је навео да је тадашњи председник суда, Американац Теодор Мерон, вршио притисак на судије да ослободе хрватске генерале Готовину и Маркача.

Резолуцијом 1966 предвиђен је крај рада Хашког трибунала, а он је своја врата званично затворио 2017. године.

Од почетног рада без долара буџета, Трибунал је на крају израстао у најскупљи правосудни пројекат у историји, који је Уједињене нације коштао чак 3 милијарде долара.

Новац очигледно није био проблем, важно је било само да послужи сврси.

Током четврт века постојања, пред овим судом оптужен је практично комплетан војни, полицијски и политички врх Републике Српске и Србије.

Од свих изречених затворских казни, чак 96,8% односило се на Србе.

Осуђено је укупно 98 лица:

Срби су осуђени на преко 1.200 година затвора, Хрвати на 160, Бошњаци на 41, док су двојица Албанаца осуђена на укупно 19 година.

Док је сам Хашки трибунал осуђен на доживотну робију и вечни срам…

ФОТО: фејсбук